Просветни гласник

НАУКА И НАСТАВА

47

вишку тунгстата калијума. За тим се то изложи лаганом дађењу и изложи утидају кључале воде, која раствори тунгстат а кристали ортоза остају. Исти резултат. добијамо када изложимо великој тоилоти смесу силицијума, алуминијума и киселог калијум тунгстата. НаиМеиНе је исто тако репродуковао ортоз и тридимит растварајући елементе ових минерала у натрнјум ФОСФату с додатком какве супстанције Флуорне; кристализациј а бива нанижој температури и добија се смеса кварца и ортоза. Осим ове методе вештачке репродукције ортоза, он је репродукован и другим методама. Тако: Ваиђгее га је репродуковао утицајем паре силицијум хлорида на базичне Фелспате загрејане до црвеног усијања; 81ашб1ау Мешпег утицајем силицијум хлорида на алуминијум усијан и најзад Рпес1е1 и 8агавш репродуковали га влажним путем. Албит је исто тако вештачки репродуковао НаиШ'еи11е сличнпм процесом као и ортоз. Излажући темнератури, која не ирелази црвено усијан.е, смесу тунгстатске киселине и једног базичног алумосиликата натријума или смесу силицијума или алуминијума импрегнисану с малом количином тунгстата натријума. Анортит вештачки репродуковали Гоцие и М. Еету простим растапањем без реактива. За ову цељ су растопили једну мешавину, која по хем. саставу одговара анортиту и метнули у суд нарочито за то удешен и изложили топлоти за неколико дана. Маса, која се одатле лађењем добија, сва је кристалисана. Кристали су знатних димензија и лепо развијени. Оптичке особине су идентичне с анортитом. И лабрадор и олигоклас добијени су на исти начин. При репродукцији албита и ортоза добија се један нестални силикат, који има исти однос према 0 као и олигоклас, али испитивањима је доказано, да не припада серији Фелспата, а осим тога добијају се и прелазни облици између олигокласа, албита, лабрадора и анортита. 1). Реиродукција аироксена, Аугит се налази као случајни продукат високих пећи. То је опазио први пут МИзсћегНћ, а за тим К᧧егаШ, ћеопћап!, Уе1аш и МаПагс!. Први га је вештачки репродуковао ВегИиег и МНбсћегНсћ растапајући елементе аугита у иорцеланској фуруни Зетгез-а и на тај начин добио кристале аугита облика, у коме се он у природи јавља. Сћ. 8аш1е (1аћ'е Вет1е1е је добио кристале аугита, када је усијао до црвеног усијања пешчар, који је импрегнисао с магнезијом хлоридом.

НесћагИег је вештачки репродуковао готово све врсте пироксена. Он за ову репродукцију растопи саставне делове миперала с реактивом калцијум хлоридом или калцпјум сулФатом у суду угљеном, који је обавијен земљаним судом. Пошто то изложи утицају црвеног усијања за време од једног п ли два часа,, а за тим постепеном дађењу, онда се стварају кристали растоиљеиог минерала. За репродукцију гвожђаних иироксена није потребна врло висока температура а додаје се сескви оксид. Диоисид се може добпти ио методи ТесћагНег-а а репродуковао га и Наићгее не растоном, но је узео једну зелену цев и напунио водом, па за тим је загрејао до тамног усијања за време од неколико недеља, на је то изложио лађењу и из течности су се образовали кристади диопсида. Осим тога и Огииег га је репродуковао чистим растопом. Нешто слично дијалагу није се до сад могло репродуковати. с. реиродукција леуцита. 11аи1е1'еп11е је репродуковао леуцит издажући смесу силиције, адумината и ванадата темнератури 800°—900° за време 25 дана. Може се узети дискун с калијум ванадатом за растапање, на ће се добити кристади деуцита. 81ап. Меишег добио је кристаде леуцита утицајем силицијум хдорида иа смесу алумииијума и поташе при црвеном усијању. Гои([ие и М. Тету репродуковали су леуцит простим растапањем његових саставних елемената без реактива и тако објаснио питање о генези леуцитних стена. (1. Реиродукција иеридота. Ово је један од најобичнијих минерала, који се налази као случајни продукат (многих стена.) при растапању сидикатних материја у високим пећима. Примерци ови припадају специји Фајалиту а врдо су ретки продукти одивина. Примерке перидота као сдучајне продукте високих пећи први су приметиди МНзсћегПсћ и М᧧егаТ.ћ простим растапањем а за тим Еће1шеп растапајући његове саставне елементе с киседим агентима или гасовитим адкадијама при високој температури. Растапајући сидицију с магнезијом и бораксом добија се једна материја, у чијим се шупљинама налазе провидни жутозеденкасти кристади једног магнезиског перидота. Топећи при високој температури саставне елементе неридота с калијумом, Е§е1тап је добио магнезиски перидот.