Просветни гласник

НАУКА И НАСТАВА

НаиМеиНе је репродуковао перидот растапањем смесе сшшције, магнезије п магнезијум-хлорида. Бапђгее је добио топљењем једну кристалисану масу енстатита. перидота и зрнаца металног гвожђа. БесћагИег је растапајући саставне елементе једнога магнезиског а другог Феромагнезиског с хлоридом калцијума издожив их температури црвеног усијања за неколико часова и добио је та два варијетета перидота. Гои^пе и М. ^ел^у репродуковали су кристале перидота кувајући до белог усијања растопљене саставне делове базалта или метеорита, којом приликом из растопљене масе прво кристалишу кристали перидота. Најзад да поменемо, да је перидот репродудуковао и 81ап Меишег сасвим другим путем. Он је угрејао до црвеног усијања водену пару и силицију-хлорида и нровео преко металног магнезијума. е. Реиродукција галснита. Ношто се галенит лако топи и испарава с тога га и налазпмо као случајни продукат високих пећи, гди се вади олово и какав други метал. За то га овде можемо наћи и као продукат сублимације. Еепагтоп1: је репродуковао галенит путем, којим он у опште ренродукује сулФиде. Он је узео галенит и грејао га у једној стакленој цеви до 10° с водом, која је била засићена сумпор водоником. При температури од 150° раствара у сумпор водонику одакле после кристалише при обичној температури. Бигосћег га је репродуковао грејући хлорид или сулФат олова до усијања у струји сумпор водоника. Весдиеге1 га је репродуковао влажним путем. Мапцпу репродуковао је галенит изкључиво растапањем с реактивом: У нетопљив суд метнуо је 300 гр. гдеђи, 60 гр. пнрита и 6 гр. амидона и све то посуо бораксом спрашеним. 1'. Реиродукција иирита. Истина пирит се налази као продукат високих пећи (ХЈћпсћ) али већином постаје влажним путем из раствора Баићгее, топли извори Вогћоипе 1ез Ванш), нарочито ако воде дођу у додир с органским материјама, које труле (редукција). \\ г 6ћ1ег га је репродуковао грејањем смесе оксида гвожђа, сумпора и амонијачне соли при ниској температури, да не би со испарила. Том приликом остаје један прашак одакле се испирањем одвајају кристали пирита. Н. Зат1е — СШге БетШе га је репродуковао растапањем смесе протосулФида гвожђа, натријум сулФида и једног сувишка сумнора.

§. Реиродукција аиатита. Нрелазећи нреко методе репродукције Ваићгее-а, који га је вештачким путем први репродуковао, наводимо. методу растопа с реактивом, коју је употребио МонговЈе. Он је стоппо суви натријум ФасФат 2ХаО, Н0, Р0 5 са сувишком Флуорида или хлорида калцијума или још смешом ова два хлорида. Двојном декомпозицијом добијају се хексагоналне призме апатита. Истом методом репродуковао га Б^огсћћапппег растапањем калцитног ФОСФата са натријум хлоридом. У овом случају могу се употребити калцинисане кости или радне ФОСФорне стене. Н. Зат1е-С1ајге БеуШе репродуковао је апатит растапањем трикалцитног ФОСФата са калцијум хлоридом са или без Флуорида. Апатит се може репродуковати и другим методама. ћ. Најзад ћемо поменути, да су неки репродуковали овом методом кварц и тридимит. Наи1е1'еи11е-у је испало за руком да репродукује кварц методом топљења, ма да се добијени кварц битно разликује у свима особинама изузев хемиски састав од познатих нам варијетета ириродних. Растапајући смесу алкалннх ФОСФата и алуминијума с каквим Флуоридом, Наи1е1;еи11е је добно једновремено кристале ортоза и кварца. Температура је била испод 700° Наи1е1'еи11е је репродуковао истом методом и тридимит. Растапањем тунстата натријума и силицијума а за тим испирањем добио је танке лексагоналне ламеле тридимита. И О. Коге је истом методом репродуковао кристале тридимита. У тој цељи треба растопити адулар с каквом ФОСФорном соли. А исто се добија кад се топи силнција и валастонит или силиција (као и силикат) с бораксом. ( свршиђе се).

РУЧНИ РАД У МУШК0Ј ОСНОВНОЈ ШК0ЛИ од Јов. С. Јовановића тчитеља и уцравитеља учит. курса за ручнн рад. ПРЕДГ0В0Р Основне школе данас развијају у народног подмлатка само умну и моралну страну. Овакој је настави почетак још у средњем веку, када су биле са свим друге прилике друштвене. Овако је школовање недовољно и непотпуно.