Просветни гласник

11АУКА И НАСТАВА

49

Данашње доба тражи од школе, а нарочито од народнеосновнешколе, да развија и техничку страну у човека, исто онако, као што му развија и умну и моралну страну. За наш, српски народ у Краљевини Србији, данас је та потреба у толико већа, што се он налази у мучном добу препорођаја индустријског и агрикултурног, када му је сопствена технпчка умешност и окретност потребнија и од чисто умне. Без тога ирети нашем народу опасност да га други народи, другп технички развијенпји с којима има мешавине и додира. поплаве и потисну: Иа како је школа најмоћнпји чинилац за развијање омладипе, и то поглавито основна школа, која полаже основ свему, и кроз коју пролази највећи део народног подмлатка, то се народ с правом нада од ње, да му подмири и ову важну потребу данашњег доба : да да и основ развиИу техничке стране у народне омладине, на којем ће се основу моћи доцније поузданије вршити препорађање и усавршавање целог народа. Има око 30 година како се у других срећнијих народа, почело живо радити на томе, да се ручни рад заведе по школама као наставни предмет, којим би се потпомагао и технички развој ученички. Л већ је на многим местима и у многих народа учињено, тако, да се користе благодаћу овог предмета. У нас се за ову новину зна 1876. год., али за њу није ништа урађено. У иоследње време од годину, две на овамо, ова је ствар узела маха, тако да данас има всома мало наставника, који не видо у овој ноиини нравилно регулисавање телесног и душевног развоја нашег подмлатка и добру принраву за практичан живот. Желећи да помогнемо сваком оном наставнику, који би био вољан да поради на ово.ј наставној новини, те да има у целинн оно што ваља знати о овом иредмету, ми исписасмо ове редове. I и II део посвећен је свима онима, који се баве основном наставом, а III, IV и V онима, који овај предмет изучише на иратичким курсевима за Ручнп Рад или га мнсле изучавати. ()д колике је важности III, IV и V део знаће само она г.г. наставници, који овај предмед буду предавали или изучавали. Па ипак те делове не могах онако израдити, како би мож'да многи желели, да се из њих науче практичком раду. ,3анат се не може спутати у писмена; њега нико не може изучити из књиге; с тога је неопходно потребна предходна практичка обука за предавање овог иредмета. Оно на шта сс највише заборавља просветни гддсник 1897 г.

при овом раду, то сам и забележпо не би ли корисно послужило онима, којима је намењено. На многим местима, нарочито у IV делу, налазе се, поред српских, и немачка имена. Ово је за то, што се по нашим радњама алат не може добити под српским, већ под искварено немачким именом. Немачки назив је згодан и за оне, који би алат хтели да набаве са стране. Делови III, IV и V само су за нодсећање при раду, а не да из њих научи рад. С тога су они намењени слушаоцима практичких курсева за ручни рад. Колико смо одговорили истакиутоме циљу, на читаоцима је да оцене. А нама ће мило бити, ако се њоме макар колико, иомогну почетници у овом наставном предмету.

I ИСТОРИЈСК И Д Е 0. Шта треба човеку за живот ? Много. Треба му поред природнпх блага, која му сама природа пружа, и много што шта друго, да би одржао свој органнзам. Чим се роди, треба му пелена, повој, колевка, обућа, одећа, храна, стан и много друго. Доцније, кад одрасте, треба му још много других ствари да би му се организам развијао. А друштву није пи оволико досга, већ му треба и путева и села, и надлештава, и машинерија, и украса, и трговачких срестава, и монете, и вештачке светлости једном речју, треба му много и нремпого, те да нанредује у свом развоју. И ко све то да створи? Човечија рука. Она нам ствара све, ночев од насушних потреба па до луксузних ствари. И ми смо ипак неблагодарни према њој; мп нећемо да појмимо важност њену. Рука је, тако рећи, саставни део мозга. Јер што год мозак смисли, то рука остварује. Без руке и мозга човек не би био оно што јс. И заиста, шта би било од човечијег мозга кад не би било руке, да изврши оно што мозак смисли! Мозак п рука, душа и тело, то су две нераздвојне једнине. Одвојте их, једно без другога нити вредо нити могу опстати. И није ни чудо, што се на ова два Фактора бића човечијег почело одавна да мислп. Јован Амос Коменски (1592—1671) највећи педагог светски мислио је о хармонијском образовању човечије душе и тела. И оно што он изнесе као корисно, још и данас се човечанство труди да остварп. Тако споро иде у друштву са сваком напреднпјом новином. А ова новина је само од 300 година! Коменски је први обратио пажњу у васпитању на руке човечије као на део човечијег бића. У своме 7