Просветни гласник

значајном деду ВгЛасИса Мадпа онвели: „Наука треба да развија чолечији разум, језик и руке, те да се он тако оспособи: да може све што је корисно паметно посматрати, о томе разговарати и радом остварити. Ако ма шта од тога изостане, онда се одмах кида веза и постаје грдна провалија, која чини, да је не само образоиање непотпуно, него квари и оно што је стечено. Ништа није добро што није свестрано везано једно с другим". А на једном другом месту у истој књизи веди: „Децу треба навићи и на рад и на непрестано запимање ма чим, ма то био рад у збиљи или у игри, тек само да се не уче да седе беспосдена. А најзад треба одраслији да иауче и већи део опога,

што додази у занате у оиште, па макар бидо само због тога, да не остану грубе незналице у оиоме, што се ради у човечијем животу, а још и због тога, да би се лакше показала природна склоност, куда кога срце највише вуче". Опет на трећем месту каже: ,Деца зидају радо куће од иверја, дрвета, камења и блата. .. Кад хоће деца да се играју, боље је иомоћи им но им забрањиваги; јер је доколичење штетно и за тело и за доброту". Ово и овако је тражио Коменски још пре 300 година, а ми још и данас оклевамо да остваримо ову замнсао, и ако признајемо да је она и оиравдана и права нотреба данашњега времепа. (Наставиће ое).

ПРОСВЕТНН РАЗНИ ЗАПИСИ. Сузбијање миоиије у школи телесним вежбањи.на. — Од како је први пут (1835) покренуто нитање о томе како школа својим уређсњем потпомаЈке постанак и даље развиће кратковидости у ученика, није ни за тренут ирестала новика на њу, н непрестано се гомила материјал, који ту повику све више правдају. Као узрок ове школске болести наводе се: дуго занимање ока учениковог из близа; рђава конструкција школских клупа, које условљавају рђаво држање тела ; рђаво нехигнјенско осветљење школских учионнца, које или не даје довољно светлости за сваки кутић школе, или, и ако ! даје, она долази са стране да доноси исто што и рђава конструкција клуна. Сем ових узрока при иостанку и развићу школске кратковидости номаже : п општа занемареносг физичког васпитања, рђава ј штампа, и неумешност при неким ручним радовима. Кратковидост у школи — по испитивањима окулиста одвећ је разви.јена. Она расте од нпжих ј разреда ка вишима. Но Коћи-у, који се овим нитањем највише занимао, у немачкпм школама, до- ! стиже нроценат од 50—60% на крају гимназнјског образовања.. На сваки начин неће бити једипо | школа извор овој аномалији код школске деце но и опет, кад се н остали моменти узму у обзир, слажу се аутори, да школа игра велику улогу у овој иојави. Ирема узроцима, које смо нанред навели, биће нојмљиво, шта се све предлаже ради сузбпјања кратковидости у школи. |

К0ВЧЕЖИТ1 Ми ћемо овде изнети шта је о сузбијању кратковидности школске изнео Сеог^ев МагНн на другом конгресу за физичко васпигање у Француској (1893.). Мартин је говорио ,0 дејству телесних вежбања при сузбијању школске миопије." Он вели : Дејства ових вежбања обухватају цело тело. Што се тиче саме кратковидости, мн за сада немамо бољег срества за њено сузбијање, него нгго су то телесна вежбања, и свестраио физичко васпитање. Као што је нознато кратковидост ннје урођена. Она се задобија. Најраннји случајеви кратковидости обично се јављају у добу од 7—8 год., а највећи број случајева развија се у.добу од 8-—12 год. Од тог доба миоиија се ређе јавља; у оиште може се рећп, да се миопија носле 15 год. јавља тек усамљеним сЛучајевима, и још ређе после 20 година, а. никада носле 25. Многобројна исиитивања у разним земљама показала су, да је најближи узрок постанку и развићу кратковидости, запимање ока из близа за време рада у школи и код куће. Рђаве школске зграде играју при том споредну улогу, јер у пркос добре вентилације и доброг осветљења „школских иалата" које се у новије доба иодижу, ироценат кратковидих није се приметно смањио. Од много већег уплива је оскудно телесно вежбање, на шта је осуђена већина ученика. У Немачкој, где број кратковидих у вишим школама износи у средњу руку до '36-5 0 / 0 , посвећено је телеснпм вежбањима свега 650 часова годишњс. У Еиглеској стоји за телесна вежбања на расноло-