Просветни гласник

ПРОСВЕТНИ КОР.ЧЕЖИЂ

жењу 4500 часова годишае, и тамо налазимо 20% кратковидих ; у Француекој број чаеоиа за телесна вежбања износп 1300, и тамо је средњи проценат кратковидих у лицејима 24'2° 0 . Пошто кратковидост постаје грчењем тизси1. сШапз, лако је разуметп, на који начин могу телесна вежбања да смање кратковидост до извесног ступња. Ако је мишићни систем очвршћан, грчеви у мишићима јављају се ретко. И заиста опажено је, да у колико је нежнија конструкција кратковидог ученика, у толико се више појачава његова кратковидост. На иротив, ученицп који се методички занимају телесним вежбањима, обичио остају поштеђеии од ове аномалије, 1Ито кратковидост у девојачким школама јако иапредује, објашњује се јаком занемареношћу телесних вежбања у тим школама. Но није доста нагонити ученике и ученнце само у школи на телесна вежбања. Деца треба и нре почетка школовања да се занимају телесним радовима. Ловодом овог Мартиновог иредавања, конгрес је донео следећу резолуцију : 1. У виши.и и нижим школама, нарочито ~денојачким, треба увести рацџонално физнчко васпитање. 2. Број часоиа иредавања треба знатно смањити у корист облигаторних телеених вежбања. 3. У забавиштима треба да се занимају мила деца једино вежбањем тела, и остала је настава еиоредна и да се врши без књига и осталог прибора. 4. Основна настава да отпочиње тек од седме године. Д-[> В. А. Лоновић

Школа н васпигање у Америци. — К.м ч заразумевање мпогих страна америчкога живота даје америчка школа — тај главни Фактор у образовању америчких грађана. Између америчкогвас- : питања и нашога, јевропскога у ширем смислу речп, ностојп читава нровала. — Наша деца, пре свега, морају бити мирна, скромна, послушиа, дисциплинована; америчка деца, на против, нити имају, пити морају имати и једно одтих својстава. Као ирви ресултат таквих коитраста, јавл.а се одсуство здраве иницијативе у наше младежи и у нашем животу, а у њпх смелост и енергија, којима је ироникнуто све и младо и старо у Америци. Наша су деца навикла да 'у матер погледају и кад им се понуди бонбона; америчка деца, међу тим, решавају сама таква питања.

Школовање у Сједињенпм Државама постављено је на најширим основама, и ако настава до данас још није обавезна у свима (необавезна .је нир. у држави Њу-Јорку) ипак је, кажу, тешко наћи човека, који не би знао читати и писатн. Настава је свуда бесилатна, и деца у школама бесплатно добивају и све уџбенике и остале школске нотребе. Америчка деца воле школу и ни мало не наличе на ону децу, која ослобођење од похођења нредавања сматрају као извесну награду. На њиховим школама огледа се увек богаство зем.пе и становннштва. У Сједињеним Државама обичај је, да се у сваком месту где станује неколико породица, мора организовати основна школа, а у сваком месту, које називају варош, мора битп отворена још п средња школа, у којој је настава бесплатна, као год п на университету и у осн. школама. Не треба мислити да школе тамошње издржава нриватна иницијатива; држава је одавна кећ узела у своје руке целу наставу и само се пзвесан мален број црквених школа издржава иросветнпм средствима. Школе свих држава имају земг1.Ђа и имања, којима располажу по свом нахођењу, плн их продају или дају под закун итд. Године 1888 земља, која.школама припада, износилаје 31,000.000 хектара; дакле, простбр но величини готово као Велика Британија! И осим тога годишњи буџет на помагање школа огроман је. Ио статистици од 1891 г., било је у Сједињоним Државама само основнпх школа 184.000, ученика нреко 14,000.000, и 400.000 народних учитеља и учитељица. У америчким школама влада потиуна слобода наставе. Они немају никакве инспекције, никакве контроле, никаквог програма. Има само један услов, који је обавезан за све школе: у свакој школи мора се иредавати енглески језик. Иначе је остављена потнуна слобода, тако да се може предавати и санскритскн језик, само ако има слушалаца. Питање о језику је најважније, због разноличности становништва. П Немци и Французи на и Шпањолци оснивају тамо своје приватне школе, у којима се упоредо с енглеским језиком изучава и њихов језик; америчка школа асимилује ностеиено све националности и израђује ираве Америчане. О претоваривању деце у основним школама не може бити нн речи. Течај нредавања не траје више од 8 месеца годишње. У америчким вгколама има једна црта која нодсећа на Европу, а то је истицање добрих "учепика. Система похвале и награде сваке врсте цвета нарочито у Америци и има чак и новина, које сваке недеље публикују имена најбољих ученика.