Просветни гласник

— 64 —

Просечно долазило је на једнога наставника У ШКОДАМА УЧЕНЕКА УЧЕНИЦА ЕАКА мушким 41*59 1-31 42'90 жеиским 0*08 40-89 40'97 градским 27-87 13-82 41-69 сеоским 41-81 1-48 43-29 у опште 36-47 6 19 42-66 Као што се види, није велика разлика У броју ђака, које су обучавали учитељи, и оних, које су обучавале учитељице. Исто је тако мала разлика у овом погледу између градских и сеоских учитеља. Иа сто ученика, које је у мушким школама обучавао један учитељ, долазило је једној учитељици по 95 ученица. На сто ученика, које је у мушким школама имао један градски наставник, долазило је једном сеоском наставнику по 104 ученика. У овом прегледу видећемо колико је долазило просечно ђака на једнога наставника у сваком округу посебице.

ОКРУЗИ БЕРАЕТЕМЕКТ8

На једног наставника школа 8иг ип швИШеиг (1е8 есо1ез

02 Д о * И оЗ * ћо ^ хл >-» а> 8 »73.

со X о н Д о ^ % -3

у опште еп депега!

долазило је просечно уепа1еп! еп тоуеппе

к <» и д

И" н

х > ^ •«>

Ваљевски — Уа1уеуо .... Врањски — Уга^пе Крагујевачки — Кга^ошеуа^г Крајински — Кгаупа .... Крушевачки — КгоисћеуаЈа • Моравски — Могауа .... Пиротски — Р1го(:е Подрински — Ро(1г1»пе • • • Подунавски — Ро(1оипау1уе • • Пожаревачки — РојаготаЈг ■ Руднички — Коисћнк .... Т имочки — Типок Тоилички — ТорШга • • • • Ужички — 0иЈ1Јге Црноречкн — Тггпа Кека • • Ррад Београд— УШе с1е Ве%гас1е Град Ниш — УШе Ле Шсће • Свега — Т о!а1

45-68 45-36 45-06 38-27 42-16 39-53 44-82 45-08 43-46 39-08 43-93 39-94 42-85 48-69 42-66 43-53 47-65 42-90

36-88. 39-12 40-64 38-58 42-08 45-00 35-77 41-80 37-11 33-21 36-75 36-67 43-00 46-44 45-43 42-60 52-00 40-96

44-39 44-53 44-54 38-33 42-15 4009 43-66 44-78 4308 38-59 43-Зб 39-48 42-62 48-43 42-98 43-13 49-06 42-66

Највећи број ученика имали су учитељи у ужичком округу, а најмањи у крајинском. И учитељице у ужичком округу имале су највише ученица, а у пожаревачком округу најмање. Не обзирући се на Ниш, на једног наставника у опште долазило је највише ђака у ужичком округу, а најмање у крајинском. Односна размера између највећег и најмањег просечног броја била је код учитеља - . . К ао 100 : 79 учитељица » 100 : 72 наставника • ^ као 100 : 79 У окрузима: крајинском, моравском, топличком, црноречком и граду Нишу просечни број ученица био је већи од просечнога броја ученика; у осталим окрузима и граду Београду било је обратно. Посебице по градовима и селима долазило је просечно ђака на У ШКОЛАМА НА 1 УЧИТЕЉА НА 1 УЧИТЕЉИЦУ 1 НАСТАВНИКА градским • • • 41-99 40-96 41-66 сеоским • • • 43-30 39-67 43-29 Види се, да сеоски наставници имају више ђака за обучавање, него градски наставници; ну мала је та разлика. Још је мања разлика између учитељица градских и сеоских односно просечнога броја ученица. У овом прегледу видећемо колико је било ђака у појединим разредима у почетку школске године.

Број ђака у почетку 1891.—1892. школске године Кошћге (1'е1еуе8 аи соттепсешеп!: (1е 1'аппее 8Со1атге 1891.-1892.

У РАЗРЕДУ 1)АК8 ЕА С1ЈА88Е

у шкодама — (1апз 1ез есо1еб

у опште еп депега!

Ш И О ^ Р* И 3 9 ХЈ1 >1 О

т 8 о И Д о ^ т т О ф

I 3 8 -1 РС 03 . оЗ гО Р« ^ Рч И

со о со 3 о И 0:1 • о сд о Д о ПЗ О !>

I

21.510

2.746

8.349

15.907

24.256

11

16.268

2.343

7.065

11.546

18.611

1 III

13.500

1.971

5.960

9.511

15.471