Просветни гласник

радња главнога просветног савета

што би значидо, но 2. напомени иред речником, да само у множини има наставке слабе нромене, да дакле иде ио мешовитој нромени, а међу тим зна се да иде ио слабој и да у једниии има само наставке п. Гдагол оегеђгеп не значи овде: почаствовати, већ: иоклонити (ет ©ђгепдејфеп! шафеп). Педовољно је у речнику: ЖШе т., воља, јер ће начинити код деце забуну о промени, пошто ништа неће снречити ту забуну међу иапоменама: „1. ако уз имениду стоји само знак за род и ништа више, онда се о њеној промени нема ништа нарочиго да номене". Сељак, ћег ©оиег има слабу иромену, а ио јакој значи ћег ЗЗаиег, градилац. Уз јргасђ има: в. јргефеи, а овога глагола нема. Простога глагола шегће и шег!ел нема, а има повратнога јМ) шег!еи, и уз њега значење оба глагола. Прилог шођ1 (ђа§ шхф гоођ! шеђг 1о]"1е1) боље је овде иревести са: истина, до душе, него ли са: добро, које је значење једино забележено у речнику поред гаођ!. Нпје овде [гф (Јагд) [гиђеп (ајјеп: затећи се (како иише у речнику код рпђеп), већ: показати се (тврдица). Поред шегЈђ требало би у речнику (баш због овога значења) и шегЈђ јегп, вредети. Недовољно је ЗВогЈ (е, и о, ег), и., реч. У трећем штиву нема (1од као ирост глагол, ни јргЈфЈ (па ни јргефеп). Исто тако нема 1пјј1, а код глагола (геђеи (који је наиисан 1ге(еи, иа отуда и ае1гојеп и 1ге|Иф(1) нема значења: наћп (ћхе јге бег ћег 31г6ег( (пјј(), већ само има: срести, погодити. У четвртом штиву требало је уз јгф (геиеп ставити : с. 2. п., јер српски глагол: радовати се захтева 3. и. Овде ћа§ абођ1де(а11еп не значи доиадање, већ 2М)1де[аКеп ђабеп зпачи: уживати. У речнику нема: ђгеђ, ђе[јеп, дгбјзег (од куд знају ученици да је ово коМпаратив ?), пе), Кеб, шгг, ђа|Нф, г(;(. Боље би било да је у речнику стављено и6егћги|(гд јегп (с. 2. п.) дотужати, и ја(( јеггх (с. 2. п.) додијати, јер ће иначе, како и ибегђгијјхд и (аН по речнику значи само: сит, ученпк превести јхе шигће иБегђги[(хд ипђ }а(( са: она носта сита и сита м. дотужа и додија јој. Израз хш ооКеп 2аи[е требало би у речнику превести са: што (је) ноге носе, иначе ће ученици преводити буквално. Овде ћхе ®е((а(( не значи: стас (како једино има поред њега у речнику), већ: облик, раст, изглед. Израз (гаи§ зхеђеп значило би, по овомеречнику: кудрав (коврџаст) вући (ићи), а треба: набрати, скупити. Из нетога штива да иоменем да нема у речнику (хе(, иађ, ђа!(, ј(ефеп (има га само као повратни глагол); да *>а» Шб8(еш значи ружица, а ие ружа; да овде ђа§ шг1ђе Мо§1ехп значи: нуста, иеобуздана (а не дивља) ружица; да у речпику има само ђа§ 28еђ, бол, јад, беда, и аф!, а, ах, ух, међу тим ђа(( хђш ђоф !ехп Жеђ ипђ 1ф ваљало би превести: не поможе му јадање (кукање).

Када бих наставио да прегледам овако сва штива, напоменама се не би сагледало краја, с тога ћу даље изнети само главније од напомена, које сам забележио. На стр. 7. израз: (асћтебг' Јсћ сПг) П11(; Негг шн1 Напс! треба објаснити у речнику, да се не преведе буквално. На стр. 9. ђешеН не значи овде: међу тим, већ: док. За њ је ваљало рећи, када се није могао мењати, да је застарео облик. Исто тако и за: ди(ћеп (стр. 11.) златан, као и за шаг(еи (стр. 12.) дворити. Израз: ет 2егђ§ де(ђаи не значи: учинио зло, већ: повредио, убио. Израз: пгг( ЗЛиђ ипћ %о1ђ треба објаснити да значи: једва, једвице, с муком, да ученици не преведу буквално. У изразу е§ јф(ххд... јшо Ц 11ђг значи јф1аден куцати, избити (у речнику има само бити, певати). •!а пашНф у речнику стоје ова значења: на име, поименце, исти. То није тачно, јер запете значе да су ово синоними, а то не стоји. Ваља градити разлику између ирилога и придева, ако им је различно значење, као што је то овде, јер овде аш иагаНсћеи Та§е кошгаен можемо превести само са: доћи истога дана. На стр. 15. оегпошшеп (од оегпеђшеи) не значи: разумео, већ: осетио, јер оепхеђшеи значи у ширем смислу схватити (примити) ма којим чулом, у ужем смислу само чулом слуха, те је пре: чути, разабрати, него ли: разумети. Реч ћа§ ЗиИег по речнику значи само: храна, а међу тим овде значи: постава. Речи 6егех(§ (стр. 17.) већ нема. у речнику, а има само : &егех( готово. Овде је (стр. 17.) добро узето: ћхе ЗВиг[1, у речнику је: ћег Жиг[1. На стр. 19. шехиепоеден овде не значи: ако ће, већ: моне ради, зарад мене. На стр. 20. аЕег није: сав, већ: сваки; нрилога шогдеп нема у речнику. На стр. 21. Нхпдеи (о несми) значи: орити се, а не: звечати. У речнику нема ћа» ЖВеИе. 0]!де јфаиеи није: гледати, већ: угледати, видети. На стр. 22. иенпеи није: звати, назвати, већ: именовати, поменути; |хф егИагеп иема у речпику. На стр. 23. ћхе ЗНф1е није: јела, него смрча (јела се каже ћге Жатге). Овде се помиње ггп Логћеи, а у речнику има само 9(огћ, т., како ће ученик знати од куда оно еи? Реч 1ађ1 овде није: ћелав, већ: оголео. На стр. 25. глагол егдеђеп је новратап и значи: ирошетати се; ако се у ретаику не донуни егдеђеи, превешће ученик овај стих: хф шх11 шхф ххи дгииен ЖаШ егдеђеп са: хоћу да се изиђем у (но) зеленој шуми. Изразе т ни^ге гаасћен и ига е1тгаб ћгш§еп (стр. 28.) требало је објаснити; а §аг 1&1х( не значп ннје ништа (ово се каже §аг шсМз), већ: никако. На стр. 85. ђег ЗБађн нс значи: лудост, већ: занос, клапа, обмана, заблуда. Фех: Јђох: будала, има слабу промену, дакле 2. ј. нема ће§ $ђоге§ (ово је од Јђог, капија). На стр. 38. Ме фиИе не значи: пуноћа, обилатост, већ: за-