Просветни гласник

82

радња главнога нросветног савета

X. Нрочнтано је нисмо г. Министра иросвете и дркв. послова од 15. ов. мес. ПБр. 596., којим се пита Савет за мишљење о прештампавању „Зоологије за- више ра-зреде гимназија" од пок. Ђуре К,озарца. Савет је оддучио: да се умоли г. Стеван Т. Јакшић, нроФесор Ведике Школе и редовни чдан Савета, да изводи ово дело нрегдедати и Савету реФеровати о томе: шта се има изменити у овој књизи ако се приступи прештампавању. XI. Прочитан је реФерат г. Мидована Р. Маринковића, редовног члана Савета, о деду: „Набавка приндодних Говеда" одг. Паје Т. Тодоровића, чиновника Управе Фондова, који је молио да се ово његово дело препоручи књижницама основних шкода. РеФерат г. Маринковића гласи: Главном Просветном Савету Прочитао сам књигу ,Набавка Приплодних Говеда у Алгају, Форалбершкој, Тиролској, Корушкој и Штајерској" , коју је израдио бивши управитељ Ратарнице у Краљеву, г. Павле Т. Тодоровић-Ђаковчић, а коју ми је послао Главни Просветни Савет на иреглед ради оцене: да ли се она може препоручити 'за књпжнице нашнх основних школа. Нпсац је наменио ову књигу као ,,Прндог за познавање раса говеда, кудтурннх нрилика, наставе, пољопривредних установа п законодавства у тим земљама." Овом његовом књижевном раду повод је комисијски рад, који је извршило Министарство Народне Привреде у 1894 години, и он је извештај те комисије, у којој је писац био члан. Дедо је бидо пред Српским Пољопривредним Друштвом, где је повољно оцењено од стручњака, па за тим штампано као прилог „Тежаку", органу друштвеном. О-вом књижевном носду могу се чинити мале Формадне замерке. Предговору се не зна крај, нити га има. Писац почпње рад с предговором. Из тога се види да је оно производ хитнога носдовања. Језичка би замерка била у растављању речи на слогове, кад се у њој налази неколико сугдасника један до другога. Ово се види најбоље при преносу речи из једног реда у други. Под утицајем страних писаца и књижевности писац радо употребљава речепице у трпном стању, што у српском језику није у обичају.

У осталом језик је добар и одабран, те служи на похваду писцу. Моје би мишљење бидо да Главни Просветни Савет може препоручити ово дело за књижнице наших основних шкода. Писац је овога деда један из мдађега кода наших раденика на привредној књижевности. Тој књижевности ово је дедо доиста леи придог. Књижевиости, која помаже напредак бдагостања без којега нема и не може бити ни просветнога напредовања,, треба отварати врата најближих средишта где се стока подиже и гаји а сеоске основне школе најближе су тим средиштима. Захваљујући Гдавном Просветном Савету на поверењу, част ми је вратити у прилогу нослани нримерак. На св. Саву 1897 г. У Београду, Милов. Р. Маринковић редовнн члан Гд. Просвет. Савета. Према реФерату г. Маринковића Савет је оддучио: да се ово дедо може препоручити књижнлцама осиојших шкода. Г. Марннковићу, у име хонорара за реФеровање, одређсно је тридесет (30) динара. С овим је свршен овај састанак.

САСТАНАК 678-ви 22. јануара 1897. године у Београду Били су: аредседник Мих. Валтровпћ; редовни чланови: Стеван Ловчевић, Ст. Т. Јакшнћ, Аидра Ј. Стевановик, Вожидар ПрокиЈ., Јеврем А. Илић, Милован Г. Марннковић^Љубомир Мил>ковић и Момчило Мванић. Пословођ Ранко Нетровић. I • Прочитан је и ирнмљен записник 677 састанка. II Прочитано је писмо г. Министра просвете и цркв. посдова којим је изволео јавити Савету даје Његово Величанстао Краљ указом својим од 15. ов. мес. благоводео поставити за редовнога чдана Гдавног Просветног Савета г. д-ра Мидана Јованвића-Батута, нроФесора Вел. Школе. Главни Просветни Савет нримио је ово знању. III Нрочитана су писма г. Министра иросвете и цркв. нослова од 14. и 21. овог мес. ПБр. 749. и 1110., којима су спроведене Савету на оцену молбе Чедомира Маринковића, ђака V разреда гимнасије