Просветни гласник

радња главнога просветног савета

81

да се потребе наше средње школе могу задовољити са 20 карата. Атлас се одликује особитом тачношћу и научношћу што се при детаљном разгледању појединих карата види, везивањем физичкнх и политичких прегдеда на истим картама итд.; али је техничка израда слабија но код првога. Овде сам се могао до ситнида сноразумети о свему, и о изради и ренродукдији двеју нових карата: Србије и Балканског полуострва. Цена је повезаних 10.000 карата, 1осо Београд 15.000—16000 Форината. Од картограФскога завода Нб1хе1 у Бечу добио сам само прорачун од 16.000 Форината. Овај атлас је и у иаучном и техничком погледу лошији од прва два. Цене ће бити за 2000—3000 Форината или на 3—4000 марака ниже, ако би смо^захтевали неповезане лисговб атласа. Ја ово претпостављам повезаном атласу. Цене се за трећпну смањују ако бн издање било у 5000 егземплара. Атлас би могао бити готов за 1—1'| 2 годлну, дакле за 1898—1899 школ. годину. Поред транскрибовања, уношења за ниже школе потребних предмета и израде двеју нових карата, ја бих водио и коректуре и надзор над техничком израдом номенклатурских клишеја; због тога се може показати потребно да и доцније, у току израде, мораднем једанпут или два пут отићи у место где се атлас буде радио. Према томе што је наше, што ми радимо и била би својина сриске државе само ови клишеји: 1) сви клшиеји Србије и балканског Полуострва (теренски свих боја, ситуациони и номенклатурски); 2) од осталих карата само номенклатурски клишеји. Исте карте Србије и Балканскога Полуострва издало би министрово просвете у већем броју егземплара и за основне школе, којима су те карте неопходно потребне. Имајући поменуте клишеје покушали бисмо израдити доцније у државној штамиарији и теренске клишеје и тако бисмо имали све клишеје потребне за српски атлас. А билн и теренски клишеји наша својина или не, свакојако ћемо имати јевтинију основу за израду историског атласа којп је такође нотребан. У онште би одмах требало од овог тешког а скупог носла извући све користи; тиме би он постајао све јевтинији и, ако је то потребно, лукративиији. Плаћање би се извршило овако: у почетку чим се изврши погодба, ваљало би дати пеку мању капару, осталу суму иошто се атлас потпуно доврши и преда. Претиостављајући да г. министар верује да сам правилно решио или ћу решити сва иитања школпросветни гдаонив 1897 г.

ска и научна, ја у њих и не улазим. Изнео сам само све податке, који су г. министру ради решења потребни. Оба прва атласа одговарају у сваком погледу нотребама српских школа. Ако се г. миннстар реши ма за који од њих, молим да јави посланству у Бечу или консулату у Лајпцпгу (ако га имамо) да у друштву са мном ступи у деФинитивну погодбу са поменутим Фирмама и да је потпише. Атлас је тако велика потреба српских школа, и тако ће много допринети да се рашире геограФска знања у нашем народу да нитање о награди око рада на атласу иостаје са свим споредно; ја пристајем на најмању потребну суму. Једини је овај услов који у том погледу иостављам: да ми од одређене награде ношље у напред 1200 динара због већих трошкова којима сам изложен и ако г. министар реши ствар, бићу им и даље изложен. Примите, Господине Министре, и овом приликом уверење о моме дубоком поштовању. 1. јануара 1897. Беч. / Д-р. Ј. Цвијић, с. р. проф Вел. Школе. 8сћ1а§ег§а88е, 5, II 14 Главнп Просветни Савет, проучивши овај предлог , одлучио је: да се умоли г. Министар просвете и црквених послопа да изволи што пре приступити остварењу овога нредлога г. Цвијића и препоручити г. д-ру Цвијићу да се за извођење овога плана не мора ограничавати на поменуте заводе као и на то, да лн би се тај посао могао и код нас извршити. VIII. Прочитано је писмо г. Министра нросвете и цркв. послова од 15. ов. мес. ПБр. 593., .којим се пита Савет за прештампавање Гачунице од г. Михаила Михаиловића и употреби њеној као уцбеника у нижим разредима средњих школа. Пошто Савет још није дао своје мишљење о употреби Мочникове Аритметике као уџбеника у нашим средњим школама, то је одлучено: да се за сад ово питање скине с дневног реда. IX. Прочитано је писмо г. Министра просвете и цркв. послова од 15. ов. мее. ПБр. 594., којим се пита Савет за мишљење о прешгампавању ШрамШпслерове Математике за ниже ра феде средњих школа. Савет је одлучио: да и ово питање не решава све дотле, док се не реши питање о унотреби Мочникове Аритметике у нашим средњнм школама. 11