Просветни гласник

80

радња главнога просветног савета

молба г. Јове М. Ковачевића, учитеља у Бистрици, воји је молио да му се регулише нлата нрема раније уваженим му годинама учитељске службе. Савет је одлучио': да се умоли е . Јеврем А. Илић, редовни члан Савета, да изволи ову молбу проучити и о н.ој Савету реФеровати. IV Нрочитано је писмо г. Минпстра нросвете и дрквених послова од 4. овог мес., ПБр. 19710|9б. којим је спроведена Савету на оцену молба г. Нетра Стојадиновића, руковаода топчидерског расадника америчке лозе, који је молио да се извесан број примерака његовог дела ,Школска Башта" откуии, које би могло послужити учитељима основ. школа као упут за подизање и уређење школске баште. Савет је одлучио: да се умоле г. г. Ст. Т. Јакшић. проФесор Велике Школе, и Паја Тодоровић, чиновник управе Фондова, да изволе ово дело прегледати и Савету реФеровати о томе: да ли би се ово дело могло упоребити за намењену сврху и да ли би га требало откупити и на шта би се још могло употребити. V Прочитано је писмо г. Министра просвете и цркв. нослова од 8. ов. месеца , ПБр. 372., којим је спроведена Савету на оцену молба г. г. Симе и Живка Костића, наставника основне школе, који су молили да им се уважи у године сталне учитељске службе време проведено у учитељству у Старој Србији. Савет је одлучио: да се умоли г. Јеврем А. Илић, редовни члан Савета, да ову молбу изволи проучитп п о њој Савету реФеровати. VI Саслушан је реФерат г. Јевр. А. Илића, редовног члана Савета, ио молбама Љубомира Јовичића, ђака Велике Школе, Михаила М. Радивојевића ђака Вел. Школе, Милисава Маринковића, ђака учитељ. школе, Љубинка С. Јеремића, ученика 111 разреда гимназије, Милана Р. Урошевића, богослова призренске богословије и Ђорђа Красојевића, ученика врањске гимназије, који су конкурисали за једно благодејаначко место Фонда нок. владике Вићентија Красојевића, а према раснисаном стечају од стране министарства просвете и цркв. нослова. Ирема реФерату г. Илића Савет је нашао, да ни један од поменутих конкурената ие задовољава све услове прописане правилима за давање благодејања из овога Фонда те нрема томе Савет не

може ни једног од кандидата ни предложити гос. Министру за благодејанца поменутог Фонда, већ је одлучено: да сс умоли г. Министар просвете и цркв. послова да изволи прописати други стечај за упражњено благодејаначко место Фонда покојног владике Вићентија. VII Црочитано је писмо гос. Министра просвете и цркв. послова од 15. овога месеца ПБр. 658., којим је слроведен Савету на оцену предлог г. д-ра Јована Цвијића, нроФесора Бел. Школе, који предлаже начин на који би се могло доћи до најбољег атласа у нашим средњим школама. Предлог г. д-ра Цвијића гласи: Госаодину Министру иросвете и црквених иослова. (Предлог о изради атласа за средње школе). Пзмеђу послова ради којих сам добио одсуство наговештена је била и спрема за израду атласа за средње школе, чија је потреба позната и који није могућио издати ни у државној штампарији ни у ФОтолитограФском заводу главног генералштаба. Припрему и све иретходне послове сам довршио. Одредио сам имена која морају ући у српски атлас према потребама наше средње школе, већину имена сам транскрибовао, израдио нове карте Србије и Балканског Полуострва (са засебном споредном а већега размера картом Црне Горе), и у атласима неколиких картографсжих завода одабрао сам оне карте које су за српски атлас нотребне; с тим сам заводима ступио у везу и водио преговоре о свему што се израде атласа тиче. Они су према моме плану и компоновали српски атлас, и ја две, најбоље такве композиције шаљем г. Министру; од једне Фирме сам добио план и цену. Први предлог јеод картограФСког завода Веће!овау Лајпцигу. Карте су пробране из најбољег немачког школског атласа, којн се одликује пластичношћу и многобројношћу физичких карата и можда највећом могућном јасноћом и прегледношћу. Тражио сам цену за 10.000 егземплара, у колико мислим да треба штампати прво издање; може се штампати и мањи број егземплара и издање ће бити јевтиније. Приближна дена овога атласа од 37 карата, потпуно готових и повезаних, 1осо Београд, је 30.000 марака. Цена је приближно одређена , што се за многа питања није могућно писмено до детаља. споразумети. Други предлог је од картограФског завода Аг1апа е! С-1е у Бечу. Карте су тога атласа много веће, на појединима су и групе земаља (западна Европа, североиеточна Европа, .Јекант итд.), тако