Просветни гласник

104

НАУКА И

НАСТАВА

н задржа управу над некојим курсевима. 1815 године видимо га у Немачкој , где руководи учитељске курсеве за ручни рад. На тим курсевима је износио, да је ручном раду место : основна школа, а циљ: вежба руке за интелектуалпи развитак и хармонијско образовање тела и дугие. „Друштво за домаћу радиност" данас се труди, да Касову идеју ириведе у дедо. Оно данас броји око 300 школских радионица, сем оних, које беху за све и свакога. У последње време као да је ствар пошда још живље, јер се свуда у основним шкодама гради и еала за слојд. Ми смо нарочито овде онширније говоршш о раду Касовом, да се види, како и најбоља. идеја и код најбољсг одзива може нропасти са иеумешиости. Ово нам је добра утеха, а и декција, да наша ствар може само онда добро папредовати, кад будемо радиди нромишљено и постуино. Ну п ако ручни рад скоро пропаде у Данској, ми га видимо код њене најбдиже сусетке, у Шведској. У њој је ова ствар раннје завођсна, адн више прнватно, и без ведике гадаме. Тако се помпње, да је Густав Бергер у својој „Де- чијој Кући" завео ручни рад још 1776 године, и још некодико њих, ади о тим нокушајпма мадо што знамо у јавности. * Читаоцима ће бити по свој ириднци познато, да је настава у Шведској више у приватппм рукама, него у државнпм. И онда кад Касови покушаји беху крунисани успехом, у Шведској ионикоше друштва (по Касовом примеру) за домаћу радпност, па ночеше ручнп рад заводити прнватно ио основним шкодама, огдеда ради, а доцније као обавезан предмет. Тако 1877 године заузе се за ову ствар озбиљно и сама вдада, давши свакој школи, која заведе ручнп рад 100 динара. Вдада намисди, да ручни рад заведе на учитељским семинарима, а у овоме је помагаше управитељи шкода, јер се својски заузеше за сам предмет. 11 ако се овоме скупштина противида, вдада опет успе. Свуда беше предмет као необавезан, више огдеда ради, а 1880 године видимо га у Штокхолму на 130 школа као обавезан. Како увераваше мој уважени настанвик овога » нредмета г. Урбан, овај је предмет тако срастао за народ шведски као потреба, без које данас не може да опстане нп једна гимназија у њих, ако на њој није заведен ручни рад. Јер родитељи неће да шаљу своју децу у таку гимназију. Као год што беху у Данској завдадала два иравца, исто је тако бпло и у Шведској. Једаи је захтевао ручни рад као срество за зараду. а други као срество за образовање и васиитање — за рад због самога, рада и навике на њ. Што је овај други

правац претегао и победио, те данас видимо у свима народним школама ручни рад заснован с педагошког гледишта, има ноглавито да се благодари Соломону Ото-у. За сномен своје покојне жене он заснова у Њесу (Хааез-у) учитељски семинар, са задатком, да ствар обради систематски и методскн, не бп ли овој ствари ујемчио трајну основицу. Он је у овоме успео. Код њега се започпње рад само с. једном адатком „ слојдовим ножем"; а ностепено се с разноврсношћу рада умножава и број адатака, тако, да на посдетку видимо ученика са свима столарским алаткама и савршеним стодарским радом. У овоме да успе, Содомону је миого номогло што се користио погрешком данском, јер у њих беше мпого предмета и много алатака од једном. Но, доцније је од овога одступио, имајућп пред очпма дечију моћ телесну и душевну, те је више врста рада унео. Тако се данас код њега ради: столарство, стругарство, лимарство, иоиравка домапег иосуђа, оиравка кола и иољоиривредних алатака и куКњег намештаја. Ова је школа данас тодико на гласу, да се на њу цео свет угдеда. И оно што ми данас износимо систем је Њесовуправо Соломонов, само с извесним одступањем, према приликама. Ма где да се доцније заводио ручнп рад, ни једна влада није оставида, а да своје људе не ношље, да ствар што боље проуче на Содомоновом заводу. Но, да ствар до овога дође у Шведској много је помогдо „ друштво за домаКу радиност" , које је, поред вдадине номоћи, давало школама до 36000 динара годпшње. И свуда је завођен слојд (ио њиховом изговору тако, а пише се 81бј(1 што значи прераду дрвета), који је у неким местпма уведен као иоловина дневног рада наставног, и ту га почињу изучавати п сами букварци. Најобичније се предаје у школама ручни рад од 2' 1 /,— 5 илн од 5 — 7'/ 2 сахата по подне, сваког дана; адије највећи број школа са 4 часа недељно. Све што израде ученици у огромној већини школа иродаје се, да би се, поред оне номоћи држакне, од 100 динара и друге друштвене. могла издржавати школска радионица. Ученпк може од свога матерпјала да израђује предмете и за своју домаћу потребу. У радионици руководи радом сам учитељ или учитељица, а помоћнике добијају тек кад број норасте преко 20 ученнка. Награда је за овај посао учитељима од 100 до 350 дннара годишње, а сад се ради на томе, да учитељи добијају 250 — 500 динара, а учитељице од 150—350. Једне године беше вдада упутида питање на учитеље: „Може дн се ручни рад завести у школи?" Од огромне већпне одговор је у главноме глисио: да је ручни рад не-