Просветни гласник

М аука и

настава

105

оиходиа иотреба; да се рцчним радом иодстиче учење у школи и да се пиме особито развијају социјалне врлине: иажљивост, чистота. марљивост, дружељубље, љубав к раду, иостојанство, самоиоуздање и истрајност. Већина је захтевала да се ручни рад заведе као обавезан предмет за све ученике и све школе па и гимназије. Влада заведе ручни рад као необавезан предмет, јер се томе иротивљаше народна скупштина. И, као што мадо нре напоменух, ретка је тпкода, која не би имала радионицу за ручни рад. Покрет који се учини у Шведској п Данској захвати и Нелачку. Посде Фребеда посдедоваоци његови веома се живо заузеше за ручни рад. Они позваше из Данске Елаузона Еаса на скунштину „општег васпитног друштва", на којој је држао нредавање о ручном раду. Касово предавање би примљено с одушевљењем, јер беху заборавили на своје великане, Базедова, Садцмана, Блашеа и Фребела. Одмах за Касовим предавањима јавља се на свет Ханеманова књига „ Ручни рад у мушкој школи", којој беше циљ, да Касове идеје разјасни, и она постиже сјајан успех. Ханеман у тој књизи вели дословце овако: „Економска оскудица, у којој је био запао немачки народ после великог берзанског пада, приморао је мислиоце, па и оне више, који стоје на крми, да управе своје иогледе на иоложај масе, на нижи сталеж, који чини широк основ друштвене иирамиде.. . Увиде се, да у овом слоју друштвеном леже услови за другитвено благостапе и сигурност. Прекиде се с назорима о заслузи без муке и дође се до закључка, да један велики део несреЛе лежи у томе, што се рад ирезире, не иоштује и не цени. Сташе се исиитивати узроци и нађе се, да народ нема нужне сиособности за рад. И на један иут сви се сташе бринути, како да се иробуди, како да се очува и даље усаврши воља и способност за рад. П је ли ту имало што боље, но нега рада у школи и у младиЛско доба ?! Изгледа, да је Клаузон Еас био ирави лекар, који Ке народ излечити од оиасности, која му ирети." 1876 године Каса иозва у Берлин „Централно друштво за раднички сталеж," да држи јавно предавање. После његовог предавања састави се Друштво з а домаКу ироизводњу, коме беше задатак, да но Касовим мислима шири рад у школи и породици. Друштво је постизавало циљ заводећи пододборе, који су радили, да се у народним школама отворе радионице, а само за то, да се ручни рад заведе као предмет на учнтељским школама. Друштво одмах посла учитеље у Копенхаген, да иросвЕтни гласник 1897. г.

се сиреме на Касовом курсу, па ће после самп отворити курс у Берлину. Срећом по ручнп рад у ФиладелФији беше изложба светска, те на њој беше најгоре заступљена привреда немачка. То покрену све мис.аоне људе на размишљање, а друштву отвори веће поље за агитацију, те разни друштвенп пододбори призиваху Каса, да им држи цредавања о ручном раду. Кас се одзивао њима и увек са собом носио радове својих данских ђака. 1879. године већ се решн, те Каса позва да држи курс из ручног рада у Емдену у Хановерској, обласна управа, која даде на тај циљ 1500 марака, а њему се нлатп од сваког курспсте по 80 марака и бесплатаи стан, за њ и његова два помоћника. На курс дођошс 63 слушаоца с разним звањима. Било је : гимназијских учитеља, директора народних и грађанских школа, над и подучитеља, учитеља за глухонему децу, учитељица дечијих забавишта итд. На курсу се радило од 8—12 нре и од 2—6 носле подне сваког дана. Изучавало се: столарство и иолитирање, котаричарство, четкарство, радови од сламе и рогоза, картонажа и књиговезништво, дрворез тестерицом и дуборез. За све ове радове имао је за помоћнике веште мајсторе. Кас је држао нредавања, после којих се саветовао и догоговарао о овој ствари. При завршетку предавања донета је ова ресолуција : 1. Данашње једнострано васнитање не развија све моћи човекове, а ручним радом ће се приближити један корак ближе свестраном развоју. 2. Ручни рад образује руку и око и оспособљава човека за живот. 3. Нужно је да свака школа има одељење за ручни рад и да има башту. 4. Ручни рад треба да је у органској вези с осталим предметима, те да се узајамно помажу. Рад у радионици треба да је под управом учитељевом, а за то га треба осиособити још на учитељској школи. 5. Треба радити свим силама, да се ручни рад усавршава све више, и да буде примљен у школу као нредмет. У Немачкој за тим почеше ницати школске радионице и учитељски курсеви на све стране. 1880 године министар народне привреде с министром нросвете иозва Каса, те овај пропутова Горњу Шлезију, где беше завладала крајња сиротиња. Ово је имало успеха, јер у многим местима засноваше школе за рад. За овим поникоше многа корисна друштва за ручни рад и свуда се отвараху школске радионице. Данас у Немачкој има чак и университета, на којима се ручни рад предаје. И није ни чудо, што и у њих видимо готово 14