Просветни гласник

106

НАУКА И

НАСТАВА

сваку школу с ручним радом, и где се ни једна гимнасија не може да одржи ако нема у њој ручног рада. Далеко би нас одвело, кад бисмо овде о свима појединостима говорили. Оволико изнесосмо само прегледа ради, да бисмо се и ми користили у своме ночетку овим туђим искуством. (НАОТАВИИЕ СЕ)

0 ПОСТАНКУ МИНЕРАЛА У ПРИРОДИ и 0 ЊИХОВОЈ ВЕШТАЧКОЈ РЕПРОДУКЦИЈИ НАПИСАО Ннк. М. РакиК Ш-ОФЕСОР (СВРШЕТАК). в. Примери вештачке репродукције утицајем гасова. а. РеиродукцијаЦинабарита. Репродукција цинабарита има важиу примену у индустрији. Цинабарит се добија по лабораторијама директно загревањем сумнора и живе, па се дестилацијом добија Фиброзна и компактна маса. Може се репродуковати и другим методама. I). Реародукција сфалерита. Овај се минерал налази као сноредни продукат високих пећи, где се топе цинкане руде. Вештачки га је репродуковао БепагтоМ загревајући до 200° растворен аморФан цинк у сумпорводонику у затвореном суду. Вигосћег га је добио проводећи кроз усијану цев смесу сумиорводоника и пару хлорида цинка. ВаиМ§иу га је добио, кад је раствор киселог цинксулФата заситио сумиорводоником, па је тај раствор у затвореном балону изложио за неколико дана температури од 80°. с. Репродукција циркона. Репродуковао га Н. 8аш1е-С1аћ-е БеуШе и то проводећи силицијум Флуорид преко циркона и то нри високој температури или што је све једно исто: проводио Флуорид циркона преко силиције при истим околностима. г1. Реиродукција каситерита. Први га је вештачки репродуковао Баићгее. Он је V порцеланску цев, усијану до црвеног усијања, довео у доднр водену пару и пару бихлсрида ка-

лаја. Двојном декомпозицијом створише се сјајни кристали облика, боје и састава каситерита. Н. 8ат1е-С1а1ге БетШе и Сагои су га репродуковали распадањем калаја Флуорида утицајем водене наре при црвеном усијању. Н. 8ат(,е-С1аЈге БеуШе га је добио и тако, што калајна киселина кристалише у облику каснтерита, кад се преко ње проводи струја хлороводоничне киселине при високој темнератури. Ако је струја брза, онда се јавља пренос елемената употребљеног станиФерног реактива, т. ј. образовани хлорид калаја утицајем водене паре одваја кристале каситерита чак при крају цеви. Исти иснитивач послужив се методом Ваићгее-а добио је кристале облика нриродног каситерита. 4. Примери велиачке ронродукције влажним иутем. а. Реиродукција соли. Репродукција соли бива сублимацијом и као такав продукат налази се у високим пећима. Исто тако може се вештачки добити и растапањем, али најобичније се добија испаравањем раствора, како је у природи ностала. Вес^иеге! је добио случајпо, приликом реиродукције хлорида олова, изложив лаганом испаравању, раствор хлорида натријума, сулФата бакра и неколико комада галенита. ћ. Реиродукција анхидрита. Може се извршити и сувим путем (МИвсћегНсћ и Мапговв). Норре-8еу1ег га је добио, када је гипс у затвореном суду и у присуству воде загрејао до 140°; гипс се тада трансФормпше у једну Фиброзну материју, која није потпуно дехитратисана. Анхидрит је репродуковао поменути испитивач, кад је у место чисте воде узео засићен раствор натријумхлорида или калцијумхлорида. Но готово свагда се анхидрит хидратише у хладном раствору и прелази у гиис. 31гите је репродуковао анхидрит испаравањем раствора сулФата креча у сумиорној киселини. с. Реиродукција калцита и арагонита. Говорећи о води, у погледу њене улоге при стварању минерала, видели смо, да она свагда преставља раствор разних минералних материја. Међу овим супстанцијама, нарочито код обичних извора, има вавек карбоната креча у виду бикарбоната; видели смо даље, да га она депонује чим изађе на слободан ваздух. Па овај начин постанка употребљен је најчешће и по лабораторијама. Истина да се кречњак може добити и сувим путем, којим је