Просветни гласник
НАУКЛ II НАОТЛВА
107
први пут Јатез На1е носгупио и тиме започео нрву серпју вештачки ренродукованпх минерала. Истом методом послужили су се при вештачкој репродукцији ВЈсћо!', Козе, 81етеп8, Гагас1ау, Сгау Биввас и Беђгау. Важним нутем га је репродуковао 6. Кове и ноказао, да се том приликом добијају кристали калцита и арагонита, који се таложе на разним тачкама суда и услед различне температуре суда. Испитивањима се доказало, да се кристализација арагонита врши брзо, кад је топло, а да калцит кристалише како из топлог тако и хладног раствора. Ако се евапорација раствора бикарбоната врши у широком и отвореном суду, онда зидове и површину течности превуче као нека кора, која се састоји из кристала калцита. Ако евапорација бнва лагано у суду, који је ненотпуно затворен, онда су калцитови кристали доста волуминозни. Ако је евапорација при благо.ј температури, онда површина течности превуче се кристалима арагонита а дно кристалпма калцита. Ако се помешају раствори калцијумхлорида и алкалног корбоната, тада. се добију ромбоедри калцита. Када се растопн смеса калцијум хлорида и натријум корбоната и то се стави у воду, онда ће се створити раствор, из кога се одвајају кристали калцита. Ово се исто добија, кад се хлорпд калцијума замени карбонатом креча. Расгвор хлорида калцијума, декомпонисан утицајем натријумкорбоната или амонијаком при топлоти, даје талог, који ускоро кристалише и личи по особинама на калцит. Ако се ради при температури кључања, онда распадање утицајем натријумкарбоната биће брже, а када распадање бива утицајем амонијумкорбоната , онда може бити и при нижој температури. Из свега видимо, да калцит кристалише при извесној температури. Да би ово потврдио, 0. Возе је растворио у топлој води бикарбонат креча, који се налазио у једном дугачком цилиндрпчном суду. Отвор за евапорацију беше узан. И у овом случају створио се искључпво калцит. И Весдиеге1 је истом методом репродуковао калцит растварајући гипс у раствору натријум силиката а у присуству С0. г То се вршило у једном суду непотпуно затвореном, тако да С0 2 ваздуха дејствује врло лагано на алкални силикат. Тек после неколико месеци крисгали калцита и хидратисана силиција покривају гипс. Најзад Наи1е1'еи11е и Маг§оМе1 репродуковали су калцит проводећи кроз цев, која је местимично
загрејана, засићен раствор бикарбоната и тако објаснили прилике у којима је ностао калцит конкреционих жица из сутерене воде. (I. Реародукција кварца. Поменули смо раније, да је Наи1е1'еи11е-у испало за руком, да сувим путем. вештачки репродукује кварц. Но овај тако репродукован кварц нема особине кварца нриродног. С тога за данас можемо рећи, да се сувим путем не може добити кристалисан кварц , који би личио на гранитски, гранулитски, пегматитни, порфирни и других киселих стена. До сада су ренродукована само два варијетета природна и то призматични кварц завршен двојном хексагоналном пирамидом и тридимпт. Ирви је кварц репродуковао бсћа1Ћаи11. Он је осам дана грејао у папиновом лонцу пачасту силпцију. Он уверава, да се силиција раствара под овим околностима и да, испаравајући за тим раствор, добијамо хегсагоналне бипирамиде кварца. Но о овом опиту се сумња и вели се, да прва жгчна репродукција кварца иринада ВепагтоШ-у. Он је на истн начин грејао пачасту силицију у затвореном суду у сувишку воде. У овом случају температура је већа, а према томе и притисак је већи. Ваићгее је ноказао, да се кварц може репродуковати утицајем прегрејане воде на стакло у затвореном суду. При томе је температура 320° и то траје више недеља. У том случају стакло се трансФормИше у лиснату каолиначну масу, на којој се налазе ситни хексагонални кристали кварца. Исто тако, Наићгее, загревајући у затвореном суду кристале нироксена и Фелспата, показао је, да ови кристали остају недирнути, али су обложени ситним кристалићима кварца, који долазе од стакла утицајем воде. Најзадје Баићгее добио вештачким путем, кристале кварца загревајући у затвореном суду воду натријумбикарбоната из пломбијера, пошто је свео њену запремину на двадесетину. Најзад, служећи се методом 8еиагтои1-а, репродуктовали су кварц у врло чистим и јасним кристалима РпеЛе! и багазт из раствори се пачасте силиције и из једне алкалне течности.
Д 0 Д А Т А ВЗ Репродукција дијаманта Да завршимо минералом. чија је репродукција занимала, а и данас занима, многе испитиваче. Тај минерал је дијамант.
14*