Просветни гласник

108

11ЛУКЛ II НЛСТЛНЛ

Незнајући тачпо примитивно лежиште дијаманта, врло је тешко закључити о иридикама његовог постанка. Пошто садржи течне инклузије, то се мисдидо, да је он постао под ведиким притиском и редативио ниској температури; ади бидо би погрешно сматрати ове придике за сигурне, док пова испитивања нам не даду нове доказе. Разни испитивачи покушавади су, да дијаманат добију испаравањем угљеника у едектричном дуку; они су добиди том придиком једну стакдасту материју, коју су сматради за дијаманат, ади микроскопска испитивања не потврдише то мишљење. На овај исти начин радиди су ЗШппап, Сади. (1е Ба1оиг, 6аппа1 и Беврегг. Ту скоро Мас1еаг и Наппау изнеше у ,Сотр1ез гепДиз с1е 1' Аса<1ет1е (1е 8с1ецсе8 в , да су реиродуковади кристадиће идентичне дпјаманту декомпонишући органске материје у затвореном суду при високој температури. Међу тим доцнија исиптивања и ово не потврдише. Најзад у „Наставнику" (свеска 1 и 2 год. 1893). читамо: „Г. Непп Мо188ап проФесор хемије на шкоди Формације у Паризу, саопштио је 25. Јануара (6. Фебруара) ове године париској Академији Наука, резудтате својих истраживања о вештачкој репродукцији дијаманта. Решавањем овога пробдема бавиди су се готово цедог XIX века многи од ирвих научењака из обдасти минерадогије, хемије и физике, ади, као што је познато, без успеха. Вишегодишњи радови Моасанови, крунисани су најзад успехом и данас је већ у цедом свету иознато, како се дијаманат у дабораторији вештачки ренродукује". „За дијаманат се још из најстаријих времена знадо, и вазда је био највише цењен међ остадим ндеменитим камењем. Научењаци нашега века, ценећи исто тако његове депе особине, тражиди су .још да сазнаду и његово порекдо и начин његовог постанка у природи." „Отуда оне многобројне хипотезе о порекду и начину постанка дијаманта у нрироди, као и многи узадудни дабораториски покушаји за репродукцију његову. Поменимо само узгред, да у овим хипотезама надазш/о двојако мишљење: једно, са кога се дијаманат сматрао као тедо органског норекда, т, ј. да је постао раснадањем органских материја; друго, са кога се износиди раздози за минерадно порекдо дијаманта." „Научењаци што су до сад нокушавади вешта4ку репродукцпју дијаманта, изводиди су своје радове на основу ових других хипотеза, по оним нрвпм није никада рађено. Неки су истина тврдиди, да су при том имадн успеха, т. ј. да су реиродуковади праве дијаманте, ади таква тврђења остада

су сумњива, јер је ваљадо у исто време и потпуно доказати, да је добивени продукат дијаманат." ЈЛ Моасана руководидо је у решењу овога питања брижљиво проматрање оног минерадног материјада, што је донет из дијамантских поља са Предгорја Добре Наде и метеорита из Сапои -1 )Ја1)1е (АгИгопа-ХетаДа) у коме је нашао црне и бистре микроскопске комадиће дијаманта." „Дијамантска поља у опште, па и она на предгорју Добре Наде, схваћена су по новој теорији Г)аи1>гее-а, као огромнн вертикадни канади (оџаци, бунари), који су из врдо ведике дубине изнеди дијаманте на новршину земље, дакде, изнели их из места где влада врло виеока темиература и врло велики иритисак." „Исто тако и метеорити, па и овај што садржи дијаманте, на свом иуту кроз атмосФеру, биди су изложени врло високој темиератури и врло високом ир.ктиску." „Г. Моасан је у својпм експериментима реадисао ова два усдова и тиме успео да реши постављен нробдем. Принцип Моасанове методе, у коме ће оба горња усдова бити остварена, састоји се у овоме: растворити на врдо ведикој температури чист угаљ у растопљеној маси гвожђа и тако засићен раствор угљеником раздадити, најпре нагдо а за тим оставити даганом хдађењу. Тиме ће се у исто доба изазвати и врдо ведики притисак.'"' -Када се угљеном засити растонљено гвожђе на температури између 1000° п 3000° и остави једкоставном лаганом хлађењу, показало се, да су ресултати раздичити нрема температури до које је бида загрејана метална маса. .На температури 1.200° образује се графит и аморфан угаљ, а на температури 3.000° образује се изкључиво граФит у врдо деиим и сјајним кристалима. — Дакде, и ако је била врдо висока температура, једноставним даганим хлађењем метадне масе добивао се у сваком случају само граФит." .Ваљадо је сада још уиотребити велики иритисак и њиме се згодно посдужити. Овде се г. Моасан користио познатим Фактом, да се растопљено гвожђе у тренутку очвршћавања шири. Нагдим хдађењем растоиљена маса добива чврету кору, спречава ширење растонљене масе, и тпме изазива у њој огроман притисак." „Г. Моасан је овај процес усавршио. С једне стране јако је компримисао врдо чист угаљ од шећера у малом цидиндру од меког гвожђа са запушачем на завртањ. а с друге стране, стопио је у својој едектричној пећи, у дончићу од нетопљиве материје од приднке 200 гр. меканог гвожђа и у тако гвоздено. купатидо на температури 3.000° уба-