Просветни гласник

КРИТИКА И БИБЛ.ИОГРАФИЈА

111

Кнез Михаило у саоменима некадашњег свог секретара записао М. Г Б. МилиЛевиЖ. У Београду 1896, у Државној Штампарији. Цена Г50 динара. (Чини 38 књигу Чупићеве задужбине.) Стр. XV и 221. Најпдоднији писац наш, академик господин Милићевић, чије је име добро иознато у свему српскоме народу, обдарио је срнку књижевност још једним својим радом. Као секретар ведикога Кнеза Михаила он је имао веома честа приступа код Кнеза и разговора с њиме о многим и ситним и крупиим стварима. Свејете тренутке г. Мшшћевић марљиво записивао, и сад нам их износи у једноме низу, који и ако су сваки за себе опет чине једну слику, која нам одвећ депо износи и оно бурно време и догађаје у н>ему, као и сам карактер Кнежев, љегову енергију, љегову преданост владалачкоме позиву и идеји српској и његове помоћнике у овоме послу. Ми смо са слашћу прочитали делу књпгу, од краја до краја, и нашли смо за себе, поред забаве, и пуно поуке и података за познавање ондашњега времена п. ондашњих људи. А што ће, ван сваке сумње, свакога занимати највише, то су оне карактеристичне забелешке о самоме Кнезу Михаилу. Кнезу дошла на потпис пресуда, којом се тројица осуђују на смрт. Он је чита, колеба се и премишља. У том тренутку чу глас с улице и он погледа на прозор. Поред двора улицом пролазио је један сељак на својим воловским колима. Па, и ако је падао густ снег, он се био затурио на колима па пева колико га грло доноси. — Погледајте га, рече Кнез. . . Сто нута је срећнији од мене... Он данас не мора никога убити... Она тројица убила двојицу, а ја сада да стрељам тројицу па — петорице нема! • • ■ • Кнез је нричао о разговору што га је имао с енглеским консулом ,1онвортом о херцеговачкој буни, и, жалећи се на њега, што брани Турке а осуђује Херцеговце, рече: — Ја ове цигаре волим тако рећи више него хлеб, па ћу се, у крајности и њих одрећи. Дукат иа дан мени је доста: све друго могу бацити на коцку, па — куд пукло да пукло! Али сам рад да се с Турском угађам као држава с државом, а не кесеџиски! • • • • Зар се одавде не види велика брига, огромно ножртвовање и племенитос.т Кнежева ?! 0 војсци српској познато је да је Кнез водио велику бригу. 0 томе госп. Милићевић вели: „Кнез се много кидаше због многих недостатака у војсци, и у свем што се војске тиче. Да бих ублажио то суморно расположење, ја рекох: Покојни Кнез Милош није имао ни стотн део што се има данас, па ето колико је урадио! . .

— Онда је невоља сваког појединца гонила да ради, да се бори, одговорц ми Кнез: — а данас без спреме, без дисциплине, не може ништа бити. Сачувај Боже, а јазебем од тога увек, упрвој жестокој битци, прсло би све куд које. Зато ја све метке из мога револвера нећу избацити никад: носледњи ћу чувати за себе сама, ако, не дај Боже, такав случај наступи! . . . Ово исписасмо само за то, да читаоци виде како занимљивих и карактеристичних бедежака за Кнеза Михаила има у овој књизи. На крају је Кнежева здравица старешина народне војске на вечери (коју им је била приредила општина београдска) занимљива и по садржини н по облику, јер је писана самом руком Кнежевом. 0 језику и књижевној изради нема се шта говорити, кад се само на челу књиге види име једнога М. 'Б. Милићевића. Ј. м.

Годишњица Николе Чупића, књига Х\1 (39 издање Чупићеве Задужбине). Штампано у Државвој Штампарији у Београду 1896. Стр. XII и 338. Цена 2 динара, У овој су књизи ови радови: 1. Из својих усиомена („Две године у службп учитељској") од М. Ђ. МилиКевиКа. — 2. Из „ Србијанке" Симе МилутиновиИа („Дивотник") са коментаром од Драгише С. МилутиновиКа. — 3. Кроз Босну, Херцеговану и Боку Которску (Путне, војногеограФске п друге белешке), од —. — 4. Пред Косовом... (Белешчице из доба 1875 — 1878 год.), од Зарије Р. ПоиовиКа. — 5. Ка исторџји града Врпња и пегове околине, од Јована X. Ђасиљеви&а. На крају књиге има и седам листова цртежа, придбга чданку под 3, а у почетку кратки записници двају састанака. Као што се видн, садржина је књиге одабрана, а цена овакој књизи од 22 табака одвећ је незнатна. С овом књигом јавља се, да је и свима осталим годишњицама спуштена цена на 2 дин. и на толико утврђена и за одсадашње. Ово ће олакшати, да многи пријатељи лепе књиге српске дођу до свих годишњица, а тиме до ведике збирке одабраних радова. Нас су највише занимали радови под 1 и под 4. У нрвоме је г. Мидићевић мештим начином, како само он уме. изнео некодике занимљине слике из онога доба када је он био учитељ, и то износи четвртину књиге. Свака прича Мидићевићева ванредно деио слика прилике у којима се дешавадо оно што иам она износи. За то и имају ва век највише етнограФСке и исторпске вредности, особито за нашу новнју историју.