Просветни гласник

110

КРИТИКА -И БИБЛ И ОГРЛФНЈ А

Од стр. 51—61. нисац наводи песму о истребљивању иотурчењака која се ие слаже с његовим тврђењем ио заиису на једној црковној књизи. Интересно је, да је писац откупну суму (8000 дуката) и „стржев колац" за в. Данила узео по народној; песми; а и не помиње да је за владичин откуп ерцеговачки митрополит Љубибратић дао знатну суму (1000.). Излажући „инострани ,одношаи" иисац коре Турке за освајачку политику према Ц. Гори и Србима — тиме он ондашње прилике мерп данашњим кантаром, ал то не иде. За тим помиње дружбу вл. Данила са Млечанима, који су зазирали од њега. Интересно је да писац на 58. стр. сам исправља своје раније тврђење (сгр. 21.) при опису појаве Руса у Ц. Гори од 1711. год. услед чега је олабавио савез — ил боље рећи служба — с Млечићима; како ови последњи веле: с!а1 ого (Н Мо»сотЈИ — услед руског злата (стр. 61.) — Владика Данило, у спољашним односима, са свим је био одан Русима (стр. 63.). Одељак IX испуњује „РатованЉ". Овде (стр. 65 — 66.). писац скоро од речи до речи ионавља што је раније казано на стр. 39 — 40. У даљем излагању ратовања не држи се хронолошког реда већ прво говори о војни од 1716—1718. па тек о Прутском походу (1711.). Рад руског посланика за то пропричан је по домаћем историку — патриоти (Грлици за 1835.). Осветне војне турске од 1712. и 1714. нисац износи по Милаковићу од стр. 69—80. и наводи две песме о њима. За овим је описан поход вл. Данила у Гусију и његово учешће у Аустро-Млетачком рату с Турцима (1716—1718.). Овај одељак завршује омањим сукобима с Турцима од 1727—1732. год. У иоследњем (X) одељку писац покушава да оцрта лични карактер вл. Данила, ал је место тога извео штур панегирик. За тим ређа све владике и кнежеве из породице Иетровића (стр. 87—98.) казујући за сваког по коју реч. Истичући предузимљивост вл. Василија помиње, како је он, као егзарх трона патријаршког, тражно утвари, пренесене у Карловце из Пећске патријаршије (стр. 88.) али ирећуткује од про#есора Швикера утврђени Факат', у делу РоНИвсће Ое8сШсМе с1ег 8ег1зеп ш ХЈп§агп, да је том приликом зло прошао, н једва се затвора ослободио уз припомоћ руског посланика у Вечу. При помену вл. Петра I писац недовољно нредставља његове везе с Карађорђевим Србима, наводећи за узрок лабавој вези невојничко држање Мл. Миловановића а не и војну Француске с Јевропом. Још већма греши писац за Боку Которску — јер

ту владику не издадоше „браћа латинске вере" (стр. 90.), већ је то био цар Александар I Влагословени, који му је из Париза, писмом од 20—V 1814. иоручио да Воку преда Аустрији „длл обхдеи полбзвз " (Черногориа, III, I, 688.). Овај одељак писац завршује поменом кнеза Николе I глориФикујући савез његов с Русијом (стр. 94—96.) и овогодишњи Видовдански долазак његов у Београд. Алп је по најинтереснија последња пишчева напомена — кратка, ал пуна ироизвољних тврђења. Говорећи о угледању кн. Николе на своје старије вели, да му је и нравопис стари — ну ко је год имао у рукама које дело кн. Николе, морао се уверити о нротивном. — Весело ј-ота код писца је свему криво. Оно му „отуђује између себе оне Словене, који „едну и исту иравославну вћру в4рују"! Ну највећма писац претерује, кад напада В. С. Караџића да је с ј-отом хтео да шири унију и католиштво — јер је то одавна оглашено за просту гатку. Да пак Вуков правопис није ништа опасан уиућујем писца на сведока, коме ће извесно поверовати, а то је владика Раде који дословно вели: „Нова је ортограФија (Вуков правопис) добра." (Дела Љ. П. Ненадовића, XI, 74.). Још да кажем коју о сликама и техничкој пзради књиге, па да завршим. У тексту има 4 слике — ал ни једна није за похвалу: израда је алватна, а све то погоршава •рђав отисак. Нарочито пада у очи рђава израда главног лица — вл. Данила. Час је у лицу дугообразит, час овалан; час му је нос заоштрен, мислиш е ће убости, час затубаст. Највећма је нагрђен на слици што треба да ирестави „Бо! на Цареву Ллзу", где је изашао разрок! Да је у писца половина оног пијетета према вл. Данилу, који он у књизи својој истиче, сумњам да би оваку слику и иустио да изађе. За 50 листа лоше хартије и 4 алватно израђене слике цена од 2,50 дин. велика је — нарочито при сравњењу с Дучићевим издањима. Писцу зар не оскудевају материјална срества: те је по ту цену могао пружити много прикладније издање. * У опште узев, похвална је намера пишчева, ал је није срећно пзвео. Претеривање у оцени значаја Русије; непотребно понављање ; погрешно изношење гдекојнх раније утврђених Факата, убијају вере у оно мало нових ствари (време очишћења Ц. Горе од потурчењака) које је изнео. А оригинални правопис нишчев ружи му цео елаборат. п. м. с.