Просветни гласник

125

у „Просветном Гласнику и ношто је и молиоцу та исправка позната — то је Савет одлучио: да осгаје при својој ранијој одлуци. VII Прочитано је писмо г. Министра просвете п црквених послова од 12. овога месеца, ПБр. 2383., којим се понова шаљу Савету на оцену свп акти по кривици г. ЈоснФа Анђелића, пређашњег учитеља. Савет је одлучио: да се умоле г.г. Димитрије Довијанић и Милован Р. Маринковић, редовнп чланови Савета, да изволе све акте по овом предмету проучитн и о томе Савету реФеровати. VIII Прочитан је реФерат г. Богдана Поповића, нроФесора Велике Школе, о „Бранковим Песмама" за које је „ПрОФесорско Друштво" молило да се откупе за поклањање одличним ученицима средњих школа о годишњим испитима. РеФерат г. Б. Поповића гласа: Госиодине Пословођо! Имам част саонштити вам да сам размотрио „Бранкове Песме", које је за ђачку књижницу нриредио г. Свет. Симић, и које ми је Главни Просветни Савет изволео послати на оцену. Нашао сам да се та књижица може без устезања препоручити за намењенп циљ. Избор је добро учињен; примедбе којима је текст пропраћен јасне су и добро пробране; увод је лепо написан, и, уоиште, цела књижица, и по облику и по садржини, добро изгледа. Она два три несташнија стиха који су у књизи задржани неће се ником учинити саблажњиви. Према томе, књижица се може давати ђацима као награда. Молим вас, господине пословођо, да изјавите у моје име да не тражпм никакву награду за ово разматрање „Бранкових Песама." Примите уверењо о мојем најодличнијем уважењу. 7. Фебруара 1897. г. Београд. Вогдан Поповнћ проФ. Велике Школе Према реФерату г. реФерента Севет је мпшљења : да се ово дело може употребити за намењену сврху. IX Прочитан је реФерат д -ра Стевана Марковића нроФесора Велике Школе, о преводу „Експерименталне Физике" од Е. Јокмана и 0- Хермеса, у пре-

воду од г.г. Бор. Б. Тодоровића и Вл. Зделара, нроФесора, која је понуђена за уџбеник у вишнм разредима средњих школа. РеФерат г. д-ра Марковића гласи: Главном Просветном Савету. Прегледао сам, колико ми донустио мој посао, нослати мн рукопис, под насловом: „Експериментална Физика за средње школе, по Јохману и Хермесу израдили Бор. Б. Тодоровић и Вл. Зделар проФесори", и част ми је ноднети Савету следећи реФерат. Оригинал, који има иаслов „Основа Експернменталне Физике", неупутно намењен вишим школама, преноручииан је у Немачкој за средње школе. То су нредавања из Физике остала у рукопису гимназиског учитеља Јохмана (ј- 1871), која је издао његов следбеник 0. Хермес, додавши им „Елементе из Астрономије и Математичке Физике". Г. г. нреводиоци, који себи присвајају реч „израдили", избацили су ове елементе као и „Основне појмове из Хемије и КристалограФије", на ни ја нисам улазио у оцену ових елемената". Ну, оригинал је временом постао несувремен; а промене, које су извршили г. г. преводиоци — ја их морам тако звати — нису учињене у смислу осавремењавања дела; него су нросто избацивање или скраћивање ситног текста, или — у првим главама — позајиме из других уџбевнка (Валентин), и то вероватно у намери боље јасносги. Преводиоци ово нису постигли, него су само оштетили хомогеност дела и отежали разумевање. Нека се мисли о распореду материјала, који се има упети у елементске уџбенике Физике и Механике, како се хоће, моје је уверење, да је одсек, који говори о „општим особинама тела":. аросторност, неиробојност, мерљивост, дељивост, не само бескорисан, пошто се ове назови „особине тела" не само дознају из ближег нознавања појава, него је и немогуће упознати оне прве без, и пре ових потоњих. Доиста узалудне су све дефиниције појмова, као што су иростор, време, ириродно тело, у уводима елемената из Физике и Механике. Оне су све због нужнекраткоћенејасне, недовољне, нетачне. Прпмер. У Јохману: „Ет Ка1игкбгрег 181 ет тИ 81011 ег&Шег Каит", нетачно је. Природно тело није простор; оно иривидно испуњава нростор, за наша груба чула; у истини има у телима, као агрегатима атома и молекула, и међупростора. Тако звана „непробојност" тела, мора се разумети тако, да су само атоми непробојни. Њихови су агрегати пробојни.