Просветни гласник

126 ГЛДЊЛ ГЛАВНОГА

Истина је, да ово све не могу разумети ночетниди; али им онда не треба ни говорити у невреме, још у уводу, о мучним стварима. У стереотипне махне старијих оригинала спада •и ова, да је (и но Јохмапу) јединица дужине метар. Сада је у Физиди јединида дужине центиметар. Још је крупнија ногрешка, кад се тврди, као у Јохману: „Ба јес1е Отббзе пиг (1игсћ ете §1е1сћаг1,ј§е §еииз8ен \уегс1еп капи, зо 181; 1'иг (Не Меззип^ (1ег гаитНсћеп Аизс1сћиип§ (1ез Кбгрегз с1ег ^Уаћ1 етег ћез!лтт1еи Бап^епетћеН. егЈогЛегИсћ". Ирво, није нстина, да се свака величииа може да мери само равнородном величином ; него се Физичке величине, а с њима и механичке, могу мерити, и мере се на два начина: 1., равнородним величинама, свака својомј, и то се мерење зове релативно; 2., све се Физичке и механичке величине могу мерити и аисолутно, то јест све Физичке величине иомоћу разнородних, тако званих иримордијалних величина. Друго, кад би вредидо тврђење: Г)а ,је(1е (ггоззе пиг с1игсћ ејпе §1е1сћаг1:1§е детеззеп \уегс1еп капп-... онда бисмо при мерењу простора моради употребити као јединицу опет неки простор, а не дужину, како то тврди друга реченица у горе наведеном ставу. Еубни је центиметар релативна јединнца за мерење простора, а дужнна једног центиметра јесте .једна примордијална јединица за апсолутно мерење свију физичких, механичких и геометрнских величина, и то у једном усвојеном систему, у коме има још две примордијалне јединице: маса једног грама и секучда. Дабогме, много је све ово рећи ученицима ночетницима; али има начина, да се искаже оно што најпотребније и да се не огреши о тачност, а прненствено се ваља чувати, да се ученицима не улије у памет погрешно појимање, на које упућује тпрђење: Ва јес1е (Јгбззе пиг с1игсћ ете д1е1сћагИ§е Зетеззеп №ег(1еи капн." Оваквнх махна нма доста у Јохману. Оне су п у преводу. Брижљивом стручњаку не би их било тешко исправити. Али, преводиоци су унели у превод и случајне омашке из оригинала. Нример: У оригиналу: „1. В1е 81агке ос1ег 1п1еизНа1 с1ез Тоиз, \уе1сће топ (1ег 8сћут§ип§з<1аиег" (треба бсћт1по'ппо'8\уеће) „ос1ег АтрШисћ' аћћап§1"; у преводу: „1., Јачпна или интензитет тона, што стоји до трајања " (треба велике елонгације) „треперења или до ампдитуде." Г. г. преводиоцп хтели су да не упадну у омашку Јохмадову под 1., па су избацили речи „(Не 8сћ№П1§ип§'8(1аиег о(1ег (1нгсћ" из следећег

1-ОСВКТНОГА САВЕТА става: „2. В1е Нбће (1ез Тоиз, \те1сће (1игћ (31е Аигаћ1 (1ег 8ск\ут§ип§еп ће(1т§'1 лу1г(1, сНе т ејпег 8есипс1е уо11епс1е1 лтег(1еп", у коме су оне речи на свом месту, па преводе ово просто: 2. висина тона, што долази од броја треперења у једној секунди." Немогуће се упуштати у излагању свију махна у преводу, нека ради илустрације послужи следеће: Кулонов закон у електрици није тачно исказан, у магнетизму је боље. Амперово правило са свим је нетачно: „Замислите да човек нлива у правцу струје потрбушке или полеђашке гледајућп увек у иглу, струја ће увек скретати иглу, па леву страну." За резултат, који ће се добити по овоме правилу, није све једно: где ће бити „човек". Оригинал изриком каже: „Мап Депке 31сћ 8е1ћз1; т с1еи 81гош тсгееШ"... Оно „потрбушке или иолеђашке", чега нема у орнгиналу, јесте скучење; јер има и других положајева у које може доснети Амперов лутак... „гледећи увек у иглу струја ће увек скретати иглу на лево" (Биће да је реч о северном полу, а не о читавој игли; јужни пол добива супротни импулас, а услед двоструког дејства струје на полове, игла ће тежити да се обрЛе. Говор о скретању игле на лево нли на десно посве је неодређен. Подела електричних истраживања није извршена ни у оригиналу ни у преводу по неком оправданом начелу, како то захтевају модерни назорп, него онако, по снољњем облику појава. Како овде тако и на много других места. Нревод кипти од нових речи, којима су преводиоци хтели посрбити Физичке термине. Задаћа је мучна, то је истина; алн и ако је преводиоцима синула по нека лепа мисао, да се послуже сличношћу делова при опису справа, не може се рећи, да су ја они изнели доследно. Иримери: Електрину добивену трењем тела називљу иреводиоци „електрина трвеница". Електрика је квалитативно иста па била она добивена којим му драго путем. Па где је онда разлог овоме називу? Електрпчку машину пореде преводиоци прећутно са трлицом, справом за обијање конопље и лана. Алп они недоследно називљу час трвеник час треница, онај део, који је покретан, и који се таре — обично колут од стакла или смоле. На поменутој справи у народу дотични део зове се трлац, а трлице су добро названи они делови, о које се трлац таре; на електричној машини то су јастучићп. Упитајмо Вука: „трвеннк, трвеника т. тк1е утренпк — утреннка, треника ш. <Не КеегзГгаззе — треница Г. 1.) с1аз' ИеЈћеЈзеи; 2.) даска тестером начињена;" јер пма дасака цепаппца и дасака треница.