Просветни гласник

172

ТТРОСВЕТШТ

ЕОВЧБЖИЋ

иостале ове вспие ужичке аланине ?"■ уиита га једном Панчић. Мићо се мало замисли, иа ће рећи: — Кад је Бог ирви иут створио земљу, ова је блда равна као погача. За тим је хтео Бог да је иокрије небом, кад оно земља већа. Он онда узме .један велики обруч, да њим мало стегне земљу, и од тога на њој искоче брда. Шта ведиш, знам ли добро? заврши Мнћо. Панчић се само насмеши овој не баш незанимљивој алегорији. — Е, свака ти вреди, господине и за свашта ћу ти дати за право, и за све ми се допадаш; али само да змије пису шкодљиве и да их не треба убијати, е, то ти не могу одобрити, као ни ђенералу Заки, да Вук није издао на Еосову," причао бп Мића у даљем разговору. * * * Ове су забелешке непотпуне. Извесно многобројни Панчићеви ученици имаће мпого које чега да додаду, а можда нешто од овога и да исправе. Ма да се у „Ннставнику" у св. за новем. тек. год., стр. 422., вели: Слава великом покојнику „али он је био научник, а недагог тек узгред ја ипак велим, да Панчић истина није био теоријски педагог, али да је и као наставник и као научар могао с иуним разлогом рећи: ја сам евоју дужност џсиунио. У томе је служио и својим сувременицима (нарочито својим ђацима), а служиКе и потомству, као особити углед. Чачак М. М. ТомиК —: ОСНОВНА НАСТАВАУ БЕРНСКОМ КАНТОНУ Судећи но новннама, код нас се, у последње време, почела обраћати јака пажња нитањима народнога образовања ; с тога, држим, да неће бити без интереса, ако се осврнемо и погледамо: како стоји с народним образовањем у Швајцарској. Да у овој државици народно образовање стоји врло високо; да иа њега Швајцарци троше много више него ли ма који други народ; да је неписмен човек међу швајцарским грађанима ирава реткост: — то су познате ствари, и према томе, нама није од потребе скупљати статистичке податке и одређивати висину народнога образонања у Швајцарској. За нас је много интереснија организација самога ра-да на народном образовању. Али, ко је год иоле познат са сложеношћу нолитичког уређења земаља у Швајцарском савезу, лако ће појмити, да јеуједном члаику немогућно дати општи иреглед организације

народнога образовања у Швајцарској. Према томе, ми ћемо бити принуђени да се зауставимо само на једном кантону и то на таквом који у културном погледу стоји на средини међу осталим кантонима. То је бернски кантон. Швајцарска нација, састоји се, из пет ентограФских раса, које говоре на пет језика: немачком, Француском, талијанском, латинском и романском (ова два последња, то су стари дијалекти, који су се очували у планинским крајевима; њиме не говорн велики део становништва). Ми подвлачимо реч „нација", јер знамо, да је ту реч код нас тешко друкчије појмити, него у ентограФском смислу. Истина, они осим назива „нација", употребљавају још и речи: „народи", или „народности", али ипак не у етнографском, него у политичком смислу, у смислу укупности грађана једнога кантона; тако на прилику Цирих и Ури, чине две народности, и ако становништво њихово говори искључиво немачки, — Граубинден се сматра као једна народност, и ако становништво тога краја говори на три језика. Тако и савезни устав номиње „народности" (Уб1кегвсћаЛеп) 22 државна кантона. У бернском кантону становништво говори на два језика: Француском и немачком који се сматрају као службени у кантону. На дан 6 маја прошле године предао је Велики Савет бернскога каптона становништву на гласање „Закон о основној настави" (Стеве!/ ићег РггтаиМепсМ ш кап1оп Веги). Закон је објављен у облику брошуре, која има 32 стр. обичне 8° и у којој је потанко разређен предлог о иародном образовању, састављен из 109 чланова. Брошури је приложена и посланица (Во1бсћа11) у ко.јој Велики Савет излаже мотиве, које је имао на уму, при изради тога законскога пројекта, и позива „драге суграђане" („Неђе МШшг§ег") да закон изгласају. По том предлогу, држава (кантон) одређује минимум образовања, које младеж мора добавити у народним школама т. ј. свака општина може уводити образовање на ширим основама и учинпти га обавезним за сву децу у чему ће јој држава помагати, али испод одређепог програма школа се не сме спуштати. Онштина је са свнм самостална у уређивању и управљању школама; држава само задржава право врховнога надзора, које је законом тачно одређено. Општине саме бирају учитеље; кандидати морају имати законом прописане квалиФикације. Учитељски зборовн (бсћи1зупос1е) састављени су из депутата, које не бирају учитељи већ народ. Настава је бе^сплатна и обавезна за сву децу оба пола; изузетак чине деца која походе другу какву школу више категорије или какву при-