Просветни гласник

175

Ручнн рад. — Индустриска страна данашњега времена осваја све више, и народи се журе, да учине све што треба те да у томе не изостаиу. За то и омдадину своју из рана хоће да навикавају на рад и промишљеност у њему. Јер, без рада и нанретка у послу нема напретка у опште. Отуда је и Ручни Рад по школама. Он се све више данас заводи по свима школама. Празне, сухопарне и неразумљиве, теорије све више губе важност; а силази се на практнчио земљижте. Јер савршенство човеково и спрема за живот не стојп само у томе, да се развија џин телом, да стварамо главе које ће дубоко да мисле, и нлеменита срца, која ће да желе добро, него и да развијамо руке, које ће највише послужити и нама и Отаџбини у мучној свакидањој борби за жпвот. За то нам је мило, што се и у нас почела више поклањати пажња овој ствари. Ми у овоме листу доносимо рад једнога жовека, који је у нас данас пајпознатији с овим предметом и правтички и теориски. Рад ће се овај и оштамиати, те да послужи радницима на овоме пољу као упуство. Уз ово израђене су у Државној Штамнарији и слине, које имају да послуже ученицииа као прегледи. Ми ћемо и њих донети у овоме листу, као нрилог, те да се на тај начин ствар још више обзнани и иозна. Јер је тек »знано — вољено". С тога нарочито скрћемо пажњу својих читалаца на ово. Мило нам је што можемо јавити, да се од почетка ове годице Ручии Рад увео и у Учитељску Школу у Алексинцу, и да је господин мииистар просвете одобрио 500 динара на набавку потребнога алата, а предаје га г. Ор. Аџић цроФесор.

Светосавска Вечерња Школа. — За Српчиће ван Краљевиие иос-тоји у Београду школа, коју издржава и о њој води бригу Друштво Св. Саве. А за то што се ученици њепи нреко дана баве другим својим пословима, предавања се држе у вече. Отуда јој и горње име. А да би школа још вигае имала доброчиначки карактер, у њу се иримају и они младићи из Ераљевине, којима је време нрошло за редовно школовање или не могу дању да уче због својих послова, којима се издржавају, а неки уче и занат. Она је ове године навршила већ десет година, од свога постања, и о прослави светосавској црославила је уједно и своју десетогодишњицу. Гом цриликом били су изложени и учеиички радови, међу којима је било одвећ лених; а сви казују велику марљивост ученичку. Ово је. доиста школа особите врсте. Она броји сада годшпње на близу три стотине ђака.

Завод аа глухо-неме у Веограду. — У Веограду је иа Три .Јерарха отворен завод оа глухо-неме, и израђена су правила само за I разред, а биће их осам. Завод је отворен у ирисуству Његовога Величаиства Краља и одабране цублике. Директор завода је г. Коста НиколиИ нроФесор, који је ире петнаест година био послан као државни цитомац за ову струку. Ученика за сада има око двадесет. Ми желимо свака напретка овоме уточишту певољника.

Боже, помозн ! — Главни орган странке права у Хрватској иише овако: »Срби и Хрвати препиремо се чија је Боспа, а у истини и једни и други смо у својој кући парије, средство којим се иоигравају ирсродни нам елементи, који цреко нас н иаших глава од народних тих земаља нраве етапу ширењу

својих интереса. Нијемци и Мађари дијеле власт у нашој дједовини, у којој док Хрват не смије Хрватом да се на»ове, дотле се Србин жали на сноне, којима је сапето његово иародпо-црквено право. Наши усрећитељи знају с намц и .лавирати, те шцетећ раздор у рођеној браћи — ио признатих узорих — сада неколико месеци попуштају Хрвату, да па то зарежи Србин, сад оиет Србииу, да успламти мржња Хрватова. А од свега тога иам уз зазор и срамоту расте пародна несрећа и невоља; ми у мјесто један другому на ближе, један од другога све даље! А туђинци веселе се, како народноЈ груди растеравају кућане, све уз најиздашнију иомоћ рођене дјеце. Ни вјера ни име нису кадри избрисати онога, што дадоше крв и језик, и ако су три имена, која сва три једнако су света, једнако и благословена, Хрват, Словенац и Србин рођена су браћа, макар шта говорили аустријски ХоФрати, мађарски служници и — домаћи изроди. Нога за вратом Оловенаца 1еднако тишти Хрвата и Србина, нож наиерен у прса Србииова, отвориће крв Словенаца и Хрвата, а вивисекција Хрвата резање је меса Словенчева и Србинова*. Овоме не треба коментара.

Једна америчка свечаност. — У једној покрајини америчкој одавно је било нестало шума. Сва су брда била оголела, и цредео готово опустео. Народу се црепоручивало, да чува шуме и сади их, па све залуд. На послетку дођу на мисао, да на овоме пораде преко школа. Стану да проиоведају о важности шума и уведу један дан у години у који ће да се саде шуме. Ово показа необичне ресултате. Кроз неколико деценија земља се опет покрије својим биљним накитом и у њој се оиет појаии исти жииот као и цре. И, још више. Шуме сада не беху онако растурене, без плана и избора, иего по извесним цравилима и потреби. Благостање народно се поврати, и сада су Америчани увели тај дан као школеку свечапост. Доиста ретка свечапост! Да ли не би бнло време и у нас каквој овакој свечаности ?

Донлаве. — Као и у Србији тако су и у Старој Србији биле ове јесеии и зиме силне поплаве. За то из свих места поред већих река, парочито цоред Ибра, Даба, Ситнице, Вардара и Скадра, иозивају у цомоћ, на скупљање добровољних прилога. Време би било, да се наш народ озбиљно размисли о шумама, овоме највећему природному благу, чије сатирање највише прииомаже поилавама, а чије подизање и богаство опет најпоузданије бране од поплава. У овоме би требало да цредљаче: власти, свештенство и школа. Јер, ко хоће да иодигне палату, он удара — камен по камен.

Лек од куге. — Да у Индији одавно бесни куга (чума) и да ирети опасност да и овамо дође, то спи знају, као и то, да се за ову страшпу заразу до сад нпје знао лек. Сада јављају новине, да је Француским лекарима иошло за руком, да уштрцавањем серума лече н кугу, као и беснило и дифтерију. Од 60 случајева, лечених оваво, веле, да је умрло само 3, и то њиховом непажњом и кривицом.

Предавање учитељина. —Г. Ђ. Станојевић проФесор Велике Школе држао је једно јавио иредавање учитељима града Београда у дворници В. Школе о електрицитету, а за тим их је одвео у радионицу за осветљење Веограда, те им