Просветни гласник

176

СИТНИЈЕ БЕЛ.ЕШКЕ

и ирактички показао све. Учитељи и учитељице одазнали су се у веома леиоме броју.

Тридесетогодишњица. — .Јануара 12 (24) о. г. ирослављена је у Пешти тридесетогодишњида књижевнога рада познатога књпжевника и писда многих дечијих књижица г. Стеве В. ПоиовиКа. Тога дана ?1,оло Младих Срба имало је у 11 1 ' 2 часова свечану седниду, у коју је доведеа и слављеник. На тој седници говорио је ироф. Пван Подовић о »књижевиоме раду Чика Стеве В. Поповића од 1867—1897.

Иомен Љуби Ненадовићу. — На Цетињу је 24 Јануара држан помен нок. Љуби Ненадоваћу и за ту нрилику сдевао је Радоје Црногорац ове стихове: »На нарастосу ево нас твоме, За теб' Љубо, пјеснику српскоме, Што си гонио са Српства таму, Заждио св'јеће у светом храму. Пред Петром светим овдје нас ево, Гдје »Два Анђела* Бож'ја си спјев'о : Што један носи крупу Душана, А други сабљу бега Ивана. «

Аманет. — У Хрватској су ту скоро осуђена на смрт и иогубљеиа три зликовца. На носледњем часу једаи је од њих унравио ноглед на џелата и пожелео му, да и он у скоро овако прође. А једаи је, са сузама, оставио оваки аманет: „Чувајте ми деиу и учите их, да и они не арођу као њихов несреАни отац!"... Какве разлике између њих двојиде, и кака цлеменита аманета од зликовца!

Настава у Србији. — У дочетку ове годиие у Србији је било: 91.648 ученика основних школа; 1.130 учитеља и 815 учитељида, свега 1.945, у 1.075 ишола; 10 делих гимиасија, 4 дрогимнасије, 5 нижих гимнасија, 2 нриватне гимнасије, 2 више женске школе, 1 учитељска, 1 богословија и 1 Велика Школа. Наставника је било (заједно с хонорариима): у гимнасијама 294, реалкама 39, вишим женскнм школама 67, Учитељској Школи 17, Богословији Ј7; свега у средњим школама 434 наставиика. На Великој Школи било је 48.

Бр°ј ученица у В. Ж. Школи у Веограду. — У Вишој Женској Школи у Београду има ове године равно 800 ученица. По разредима деле се овако: у 1 разреду у трд одељења 108 ученица, »Н > » » , 148 » Ш » » четпри » 152 » »IV » » два » 93 » » V >, » три » 148 » » VI » ;; два » 91 » Према овоме ово је за сад бројпо највећи завод васпнтни у Србији.

Фондови за нотпомаган.е сиротних ученица виших женских школа. — У обе наше више женске школе ностоји фонд за номагање сиротним ученицама. У београдској он је износио на крају пр. год. 3.604 динара. Овој суми ваља још додати овогодишњи светосавски дар Њ. В. 1Сраља

Милапа у 500 динара у злату, и једно запештање од 120 динара. Цела сума онда износи 4.224 динара. Ово је сталан фонд . Од овога се троши само пнтерес. А издано је у овој школи од 14 Јануара 1896 до данас ареко ЗООО динара, добивених: од интереса на капиталу, од два концерта и улога чланова: редовних, помажућих и добротвора. У крагујевачкој у почетку 1896 г. било је готовине 1499,60 дџнара, а прихода у току године: од ивтереса, од забаве, улога и прилога о Св. Сави 969,55. Свега 2469,15 динара. Од овога утрошено је 408,05 динара. Остало је дакле у готовини 2.061 динар. Од овога не сме се трошити и чипи сталан фонд 1.126,00 динара. Кад се ово одбије од горње суме, онда остаје да се још може утрошити 934,30 динара.

Свечани скуп. — Срнска Краљевска Академија Наука имала је спој свечани скуп иа дан Прогласа Краљевине 22 ов. м. у 3 часа но подне. На томе скупу председник Академије г. М. Г В. МилићевиИ ноздравио је другове академике и госте кратким говором, у којему је у кратко изнео цостање, потребу и рад Академије до сад, нобројав све што је она до сад штамнала, и објавио новоизабране чланове Академије, (које ми доносимо у другој белешци). За тим је секретар Академије г. Ј. ЖујовиА прочитао извештај о годишњем раду свих делова Академије, г. М. ЂалтровиА о Народном Музеју, а г. 11. ЂорђевиИ извоштај одређених контролора за иреглед рачува академских, и овим је седница завршена. Секретари нојединих Академија за идућу годину су: за иауке природне г. С. ЛозаниА, млолошке г. 11. ЂорЏвиП, историске Ст. ПошковиА и за уљетности г. М. ВалтровнК.

Земл>отрес. —Земљотрес у Врању био је одвећ силан, и починио је грдне штете. По ироцепи опа износи на милион динара! П у Гњилану, у Ст. Србији, био је земљотрес 3, у 11 1 |. ј , сахата после нодне (но турском), а у Скопљу 1 пр. месеца.

Солун. — У Солупу постоји велика бугарска гимнасија. До IV разреда она је једнолика, а од IV оиа се дели у три правца: реални, класични и недагошки (за снрему учитеља). Тако сваке године свршавају матуранти сва три нравца. Дабогме, да све трошкове нодноси бугарска влада. Међу наставницима има и Вугара, из Бугарске, мођу којима је и директор, и рођених Маћедонаца. Опи нрви наваљивали су, да сви говоре бугарски и да то и од ученика траже и на часовима и ван часова. И годинама су ови други следовали овоме захтеву своје браће просветилада. Сад јављају из Солуна, да је око тога у заводу настала свађа и неред, са којега је и гимнасија била затворена. Наставници Маћедонди говорили су, да они нису Бугари, и желели су, да се у гимнасији говори маћедонским наречјем, које је много ближе срнскоме него бугарскоме језику.

Одликован. — Његово Високопреосвештенство Рашкопризренски Митрополит 1'осиодип Дионисије добио је од Његовога Величанства Султана орден Османлије III степена.

!{анимл.ива нааомена — Педагошки и књижевни лист „Учитељски Товариш" који излази у Љубљани, донео ову