Просветни гласник

СИТНИЈЕ БЕЛЕШКЕ

•17

занпмљнву напомену својим сараднидима у »12 заповести:® 1. Изиоси много мисли, а мало речи. 2. Не чиин дуге уводе. 3- Пази на облик и језик. 4. Не употребљуј туђе речи без невоље. 5. Дај раду више занимљивости и сласти. 0. Упоредно ,с главом нека говори и срце. 7. Држи се само ствари, а личне ствари остави на страну. 8. Бој се само Бога. 9. Не употребљавај лист ради чисто своје личне користи. 10. Ради све тачно, смишљено и савесно. 11. Друга страна нека буде нразиа. 12. Не љути се, ако у ирвом броју не виднш свој рад штампан. —

,,Ј1росветни Гласник" за ирошле године. По иаређењу господина министра иросвете и црквених иослова иовезани су сви комплети » Просветнога Гласиика « за све минуле године и иродаваће се ио 10 дипара. Ово је олакшица онима, који би желели набавити овај лист за коју од минулих година, јер га добивају за трећину јевтшшје од првопитне цепе. Нарочито је ово згодно за пове школбке књижнице, које би желеле да се иопуне оиим што је до сад изишло. Псто тако згодно је за старе, којима би не достајале иоједине године.

Чпст ваздух. — » Народно здравље« лист Срн. Декарског Друштва у једноме чланку »Чист ваздух но собама за сиавање* вели ов'о . .»Соба за спавање, у којој су само двоје троје цровели ноћ нри затвореним прозорима, нуна је у јутру угљене киселине, — и још се чуде многи људи што им је у јутру глава »буновна«, а ие помишљају да је то услед сиавања у необновљеном ваздуху. Замислимо једну собу у којој станује једна цела иородица, у њој ради. снава, понекад и кува, а зими због хладноће и уштеде а лети због жеге и мува, — никад се иро:;ори ие отварају. Не само што услед тога додазе многе бо' лести, него што услед тога и жене нижега сталежа брзо вепу, а иосле два три порођаја изгледају већ као бабе, бледе су и мршаве. Мужеви су вм иреко дана колико толико иа ваздуху, а оне су са малим прекидима и дању и иоћу уједиој атмосФери, која је потмули отров. Ово неколико речп већ је довољио да бар покажу колико оиасиости има за живот и здравље у ненромахиваним становима, а пајвише је опасности за децу, која су обичио, боравећи дуго по тнм становима, скрофулозна, туберкулозна итд. За то треба отварати прозоре више пута диевио на било то лети или зими. Не допуштајте да из ваших крила ниче нараштај који ће да вене и гине нред вашим очима, иего му дајте бар довољно ваздуха. ако немате чега другог да му дате обилато. Загледајте у бледа и увела лица ваше деце, иа се сетите да од вас, који иегујете децу, зависм хоће ли им живот бити мио и драг, или ће им он бити досада и невоља ... 0 Д Г 0 В 0 Р на „исправ^у г. С. чЛозаниђа." На питање Главног Лросветног Савета, може ли се Хемија за средње школе од госп. С. Лозанића употребити као уџбеник у средњим школама, ношто сам одговорио да може, усудио сам се да изнесем и неке махне, које сам у тој Хемија нашао. То је дало повода г. Лозанићу да папише исправку *), која се састоји из 36 тачака. *) Просветни Гласник 1897. стр. 55. просветни гласник 1897 г.

Да пређемо одмах на ноједиве тачке поменуте »иснравке.« 1. Да ли у Хемаји за средње школе треба онако, како је г. Лозанић учинио, општи део сасвим одвојитп од специјалног, о томе питању могу владати разна мигаљења. Али, да је »иогрешно 0 друкчије радити но само онако како је изложено у Хемији г. Дозанића, такво мишљење нећемо наћи ни код једиог хемичара, који је о том иитању иаао прилике озбиљније да размисли. Нстина је да сам нре једно 15 година иредавао Хемију у гимназији но Хемији г. Лозанића, али и то је истина да сам се уверио како је много теже умести учепике у Хемију путем кога се г. Лозанић придржава, но оним другим путем, к °ј и јв по моме мишљењу лакши и кога сам се доцније још од пре 14 година, нредавајући Хемију у Војној Академијп а за тим и на Беликој Школи, увек придржавао. На основи стечепога искуства говорио сам дакле о томе на који се начин ученици могу упести лакше у Хемију. Да ту нема ни иомена о каквој погрешци имамо доказа и у томе, што се данас бољи уџбеници и за више школе израђују према онакој подели, која се с поделом у Хемији г. Лозанића не слаже. За пример навешћу Гихтеров уџбеник Анорганске Хемије, који се данас као .један од најбољих уџбеника сматра. У томе уџбепику тек носле водопика и елемената груне халогена говори се о односима ио којима се елементи по тежини међу собом једине , о стехиометријским законима, теори.ји атома и т. д. 0 валенцији елемената и хемијској структури говори се тек пошто су сви металоиди и њихова једињења с водоником и халогенама онисапа. А о периодском систему тек на крају групе металоида и њихових једињења. Према томе и Рихтерова Хемнја била би по мишљењу г. Лозанића »крња«, »погрешна*, »саката* само за то, што у тој Хемији оишти део није одвојен сасвим од специјалног и шго се с тавом поделом г. Лозаиић не слаже. 2. О хемијским нроменама вели г. Лозанић да је пре онога нримера о електролизи воде навео »више иримера из живота. Ти примери пз живота, накоје се г. Лозанић дозива, овн су: сагоревање дрвета, печење креча и сједињавање гвожђа са сумпором. Код таквих »цримера из живота« и примера о електролизи воде имао еам дакле довољно основа да дриметим, како би боље било »у почетку хемијским ироменама тела узети цростије примере и нримере из обичнога живота.« Нисам мислио да »иотцењујем наше гимназијске проФесоре«, кад сам нриметио за онај екснерименат у сл. 1. како може бити опасан. 3?р г. Лозанић мисли да његова Хемија не сме доћи у руке и неком који није у експерпментисању довољно спреман и који би се у раду строго његове књиге придржавао. Или шта би било кад би н. пркоји од ученика узео сам да онај експерименат у сл. 1. изведе? С обзиром на такве евентуалности сматрао сам за дужност да учиним дримедбу на онај експерименат у сл. 1. 3. На моју нримедбу да »оним апаратом у сл. 4. не може наставник показати својим ученицима како се, кад водоник гори, ствара вода у оној мери, као што се то из оне слике види« , на ту моју дримедбу одговара госн. Лозанић да сам »смео с ума« како се известан суд »не може нри том огледу до 100° загрејатп«. То није истина. Пре свега зар неки суд треба до 100° да се загреје, па тек онда да се спречи кондензовање воде? Загрејао се онај суд до 100° или не, без кондензационих аиарата пе може се никако показати да се сагоревањем водоника ствара вода у оној мери, како нам то сл. 4. показује. О томе су се већ бег сумње уверили и г. г. наставници Хемије у средњим школама, који год су покушавали онај експерименат да изведу оиако као што је у

23