Просветни гласник

178

ОДГ0В0Р НА ИСПРАВКУ

књизи представљено. II нрема томе моја наполева која се на тај експерименат односи са свим је оправдана. 4. Није истнпа оно што тврди г. Лозанпћ, да је с обзиром на хемијска једињења у његовом делу игде било говора о »механичким смешама.* 0 томе лако је уверити се. У осталом г. Лозанић требао је одмах и да нам покаже на коме се, месту у његовом делу говори о механичким смешама, како понова не би морали тражити нешто, што нисмо могли наћи. 5. »Пре него што је било говора о квалитативном и квантитавном саставу једињења, излаже се, како је »»састав једињења сталан««, а требадо би да је обратно.« »Ту« вели г. Лозанић »нема никаквог скока«. Међу тим држим да није тешко оценити, шта је за ученике лакше, да ли да им се ирво каже о квалитативном и квантитавном саставу једињења у опште, па тек онда о томе, како је састав једињења сталан, глп обратно, т. ј. онако како је у књнзи г. Лозанића. Мени се чини, да је онај први начин природнији и лакши од овога, кога се г. Лозанић нридржавао и ко.ји је дао повода примедби у моме реФерату. 6. Истина да није лако упо-шати ученике са стехиометријским законима, и у толико пре треба бирати онај други пут, који је много лавши од онога, кога се г. Лозанић иридржава. 7. Г. Лозанић тврди, да је »непромишљено« тражити да се о валенцији говори тек после теорије атома. Не разумем, како може г. Лозанић у овом сдучају да говорн чак и о некој непромишљености, кад се врло добро зна, шта се данас под валенцпјом елемената разуме. У теорији атома владала је, као што је познато, прво електро-хемијска теорија. која је за тим замењена претиоставком о валендији атома појединих елемената. Према томе данашњи појам о валенцији поникао је из атомске теорије, и с тога валенција заузима обично место после теорије атома. Нема дакле ту ништа »непромишљено*. Непромишљено је оно категоричко тражење госп. Лозанића да се о валенцији мора говорити ире атомске теорије. 8. Исто то важи и за хемијске знаке, Формуде и једначине, о којима т. Лозанић говори пре атомске теорије. 9. II без »кинетичие теорије гасова" може се учеиицима објаснити Авогадров закон много боље, но што је то госп. Лозанић учинио. Према томе нисам тражио ништа »сувише/ тражећи да се један од наважнијих закона у Хемији, јасније ученицима представи. 10. Не може се рећи да је »неупутно* д да би »изазвало забуву« „говорити деци о променљивости металоидвог и металног карактера едемената.« Ако се пропусти, те се и то не помене, онда оно остало што се о томе казало, разуме се да није тачно, а школска књига не би требало да има и таквих махна. 11. Нсто то важи и за металну сјајност. 12. и 13. Г. Лозанић усваја у главном моје напомене, које у тим двема тачкама помиње. 14. Ако г. Лозанић заиста мисди да ученици само из оне иоделе елемената могу већ сазнати шта су то алкални металп, онда би и ја могао усвојити ону његову исправку у тач. 14. Алп како се то не може постићи, то је онда и пснравка г. Лозанића у тач. 14. неоснована. 15. Г. Лозанић тврди: »да се нлатина топп у обичном водонпчном пламену.« То није истина. У обичном водопичном пламену" зна се како водоник сагорева. <( Гасни стуб, који пзвесном брзином из узанога отвора струји сагорева само на површпни, јер само ту има приступа кпсеоник атмосфер-

скога ваздух, који је за то сагоревање иотребан.' 5 У таквом »обичном пламену водоннка* платина се не топи. 16. Како водоник »гори на ваздуху са нламеном« и т. д. 0 томе нпсам: ни чинио какву примедбу, већ само о томе, како се »објашњава« »зашто нуца смеша водоника и кисеоника кад се упали«, јер то је објашњење у књизи г. Лозанића непотпуно. 17. Не налазпм, да би »деца била сувише оптерећена,« ако би им се у гдавпоме објаснило зашто органске боје избеле од хлора. Код хлора не би требало пропустити, а да се не номене, како хлор може да послужи и за оксидационе процесе и за те процесе врло је леп пример дејство хлора на органске боје. Кад се на тај начин објасни како се мисли о томе зашто органске боје избеле од хлора, држим, да се тим »деца« не би »сувише« оптеретила, већ на против лакше бн упамтила једну врло важну хемијску особину хлора* 18. Исто тако не слажем се са г. Лозанићем, да се једињења халогена с метадима, и ако су нраве соли, ипак у »гимназијском уџбенику« сматрају као једињења, која наличе на соли.« Мишљења сам, да је неонравдано та једињења, само за то, што се о њима у једном гимназијском уџбениву говори. Сматрати их друкчије но што су она у ствари. 19. Кад се већ говори и о томе да амонијак растворен у води гради амонијум-хидрат, кад се дакле ногрешно уносе у гимназијски уџбеник и такве недоказане стварн, онда не би дадеко била и претпоставка, да је хинотетичан амонијумхидрат н. пр. гасовито тело, које се лако не кондензује и да се можда с тога амонијак на ваздуху не пуши? Али такве претпоставке не би требало уносити у уџбеник за средње школе, нити је то потребно, па да се ипак лако избегне нетачно тумачење, као што је оно у књизи г. Лозанића, да се хлороводонична каселина на ваздуху за то дими, што се у води »јако раствара." 20. На моју примедбу: зашто није објашњено дејство фдуороводоничне киселине на стакло, и кад се то није могло учинити код Флуороводоничне киселпне, зашто је то пропуштено код сидицијума, на ту моју примедбу место да одговорикакојето случајно пропуштено, г. Лозанић овако одговара: »Зашто Флуороводонична киселина нагриза стакдо није казано с тога, што није било говора о си.шцијум -Флуориду, без кога се тај хемизам не може показати. 15 Међу тим на стр. 65. г. Лозанићева дела надазиио једначином објашњено, да се силицијум-диоксид раствара у Флуороводоничној киселиви, »јер гради Флуорид.« Том приликом могдо се дакде дако објаснити зашто фдуороводична киселина нагриза стакло, те би се на тај начин боље упамтио и сам хемизам о растварању силицијум-диоксида у Флуороводоничној киселини Из овога се види, да је и та моја примедба умесва била. . 21. Налазим да вије правилво да се у једном уџбенику за средње школе помиње само име неке теорије, као што је теорија Флогистона, а да се том цриликом бар са неколико речп не каже, каква је та, теорија. Ио себи се разуме да се у таким нриликаиа г. г. наставнпци Хемнје а и ученици мо!у помоћи каким већим хемијским делом. Али то се не нрактикује у уџбеницима за средње шкоде, и у овом случају могло се дако избећи оно тражење објашњења у неком већем хемијском делу. 22. У моме реФерату нема нпгде ни помена о томе, да ли се »може показати смањење кисеоникове запремине, кад предази у озон.« 0 томе нисам имао нрилпке ни да говорпм. Нпје истина да се деци не би »могло говорити о најважнијој особини« озоновој: »да јако оксидише« пре теориј-