Просветни гласник
— 89 —
Од целокупног из-
датка на издржа-
вање основних
школа долазилоје
на једног ђака
О К Р У 3 и
просечно
1)е 4ои1еа 1ев (1е-
БЕРАКТЕМЕКТ8
репвеа роиг Геп-
ЈгеНеп с!е§ есо1е8
рпишгев, уепа1еи1
еп тоуеппе 8иг ип
е1еуе
динара — Папса
Ппротски — Рћ'01с
36-43
Врањски — Уга^пе
36-77
Руднички — КоиЗшк
37-05
Т оплички — ТорШга
37-06
Подунавски — Рос1ош1ау1уе • • • •
37-64
Крајински — Кгаупа
37-84
Крагујевачки — Кга^ошеуаЈг • • •
38-11
Подрински — Ро<1п§пе
38-94
Крушевачки — Кгоисћета1;2 • • •
40-81
Ваљевски — Уа1уеУ0
41-18
Моравски — Могауа
41-30
Тимочки — Тппок
11-69
Пожаревачки — Ројаг6уа4г ....
4224
Град Ниш — УШе сЗе Шсће • • •
51-07
Град Београд — УШе(1е Ве1§та<1е •
76-13
У опште — Еп депега!
4069
Као што се види из овога прегледа, школовање једнога ђака по окрузима стаје највише у пожаревачком округу, а најмање у црноречком. У опште, школовање једнога ђака стаје највпше у Београду, а најмање у црноречком округу. Кад целокупни издатак на издржавање основних школа поредимо с бројем становништва по окрузима, налазимо, да је од тога издатка падало на једнога становника
у округј" топ.мчком • • врањском • ■ тимочком • • ■ ужичком • • ииротском ■ • рудиичком • • ваљевском ■ ■ подринском • • црноречком • крушевачком • моравском • • • нодунавском ■ иожаревачком крајинском • • крагујевачком граду Београду » Нишу • у опште • статистика наставе
динара • 0-55 • 0-70 • 0-75 • 0'85 • 0-92 • 0-90 • 1-06 ■ 1-08 • 1-19 • 1-23 ■ 1-31 • 1-33 • 1-33 • 1-38 ■ 1-41 ■ 4-18 ■ 4-29 • 1-20
По окрузима највећи је проценат овога издатка долазио на становнике у крагујевачком округу, а најмањи у топличком. У опште био је највећи проценат овога издатка у Нишу, а најмањи у топличком округу. Од просечнога издатка у 1-20 динара већи је издатак у Нишу, Београду и окрузима: крушевачком, моравском, подунавском, пожаревачком, крајинском и крагујевачком, а мањи у свима осталим окрузима. Да поредимо овај издатак с издатком који је био пре десет година. Ну како за 1882. годину немамо података о општинским издацима на издржавање основних школа, то ћемо поредити само издатак из државне благајнице. Тако, издано је из државне благајнице на издржавање основних школа године динара 1882 819.258-43 1892 1,568.694-07 Дакле, за ових десет година порастао је издатак из државне благајнице за 749.435-64 динара, а годишње увећавао се са 74.943'56 динара или 9• 15 процената. Укупни издатак, државни и општински, да сравнимо с таквим издатком у 1880. и 1885. години. Тако, долазило је просечно динара на 1 у години школу "бака становника 1880 1.786 37-50 0-67 1885 2.919 39-55 0*85 1892 3.214 40-69 1-20 Издатак у периоду од 1880. до 1892. године увећао се, а на школу и становника готово удвојио. Односна размера у издатку између 1880. и 1892. год. била је на школу као 100 : 179-96 » ђака » 100 : 108-51 » становника » 100 : 179-10 5. Завршетак — Мп Па завршетку да бацимо поглед на све податке укуино о некима од најважиијих 12