Просветни гласник

190

РАДН.А ГЛАВНОГА ПРОСВЕТНОГ САВЕТА

у сиецијалном делу). — И код серпентина, стр. 77., ваљало је рећп, да је један део магнезијума замењон гвожђем. Код истог минерала помиње се вогитана сјајност, а о њој нема помена раније — у општем делу. — Није поменута крпстална форма платине (стр. 39.). — Није поменуто и друго кристалисање сумпора (монокл.) и истакнут диморфизам овог тела (с. 32). Кад је већ код описа никла (стр. 44.) поменуто колико нага никлени новад садржп нроцената никла а колико бакра — требало Је што рећи и о процентном саставу појединих састојака натег сребрног п златног новца или и горњо не помињати. — На стр. 3., писци зову равним углом угао што га на једној истој пљосни граде две суседне ивице, међутим тај назив већ има свој други значај у геометрији и чипи ми се да га је незгодно употребити за оно што писци хоће. Нисцп су избегавали превођење имена мпнерала, али су им се ипак измакли неки изрази, већином за минералне варијетете. Тако на стр. 67. находимо мачије око (варијетет обичног кварца); на стр. 54 мачије злато (за пирит) ; даље мацино злато (стр. 76., за жути мусковит) ; мацино еребро (иста страна за бели мусковит). — Орловац им је „лимониг у јајастим облицима са слојевима" (стр. 53) ; млечни камен (с. 75). варијетет ортокласа, сунчани камен (на истој стр.) други варијетет ортокласа. Држим да се оваквом, српском терминологијом неће ништа иомоћи. Језик је. у „Декцијама" добар, иремда се и ту измакла ио која погрешка као : „преставља" (стр. 4.); „употребљује" (готово на свакој стр. специјалног дела); „масан" (стр. 26 и 28); „посан" (стр. 28); „мргво море" (стр. 31.); „муштикле" (стр. 32); „смеса" (стр. 30., 35., 39. и т. д.); „штиркање рубља" (стр. 38.); „кнез село" (стр. 62), „наоде" (стр. 74), „кладе бакра" (46); „пегла" (стр. 27.); „пунење" (стр. 42); „кугле" (стр. 48.); „чираци" (стр. 56); „фосилни угљени" (стр. 30); „месечни камен" (стр. 73) итд. Општи део расматрао је опширно г. Леко и учинио своје напомене, са којима се у главноме слажем, пошто сам прочитао његов реферат. 0 методи не говорим. 0 њој може бити речи кад се утврди нрограм иредмету и циљ и задатак наставе Минералогије. Ди изведем закључак. Мишљења сам: да. се ова књига, онако како је она написана, не може употребити за сталан уџбеник у Учитељској Школи, II. С. Павловић. Према овим реФератима г.г. рео>ераната Савет је мишљења: да, се „/1екције из Минералогије" од г.г. Драг. Антића и Николе Ракића, нроФесора, не могу употребити за оно за што су понуђене. Г.г. д-ру М. Т. Деку и II. С. Павдовићу, у име хонорара за реФеровање, одређено је свакоме по четрдесет (40) динара. С овим је свршен овај састанак.

САСТАНАК 683-ћи 12. марта 1897. године у Београду. Били су: аредесдник: Мих. Валтровић; редовни чланови: Стеван ЛовчевиЦ А. Ј. Стевановић, Б. Нрокић, Јеврем А. Илић, Љубомир Миљковић Момчило Иванић и Лука Л. Лазаревић. Пословођ Ранко Петровић. I Прочитан је и примљен записник 682. састаика. II Прочитано је писмо г. Министра просвете и црквених послова од 7. овога месеца, ПБр. 3412, којим се јавља Главном Просветном Савету, да је г. Дука Дазаревић, проФесор I београдске гимназије, постављен за редовног члана саветског. Главни Просветни Савет примио је ово зиању. III Прочитано је писмо г. Министра просвете и црквених послова од 27 прошлог месеца, ПБр. 2952., којим је спроведена Савету на оцену молба г. Драгутина Костића, свршеног ђака Белике Школе историјско -Филолошког одсека, који је молио за место предавача у средњнм школама. Главни Просветни Савет, прегледавши документа молиочева, нашао је: да је г. Костић уредно свршио историско-филолошки одсек на нашој Великој Школи и да, нрема томе, има нрописне квалиФикације за предавача у средњим школама из групе наука историјских и филолошких. IV Прочитано је писмо г. Министра просвете и црквених послова од 7. овога месеца, ПБр. 3297, којим је спроведена Савету на оцену молба г. Косте Јовановића, свршеног ђака природно-математичког одсека на нашој Великој Школи, који је молио за место учитеља цртања у средњим школама. По нрегледу докумената молиочевих Савет је нашао: да г. Јовановић има проиисне квалиФикације за сталног учитеља цртања у средњим школама.

Прочитано је нисмо г. Министра нросвете и црквених послова од 12. овога месеца, ПБр. 333., којим је спроведена Савету ва оцену молба јеромонаха г. Сергија, свршеног ђака Духовне Академије у Петрограду, који је молио за место предавача богословских паука. По ирегледу докумената Савет је нашао: да је јеромонах г. Сергије уредно свршио Духовну