Просветни гласник

1'ЛДЊА ГЛАВНОГА ПРОСВЕТНОГ САВЕТА

189

посао бар сада знатно олакшан после радова нок. Нанчића, г. г. Жујовића и Лозанића и нашег Геолошког Завода и Рударског Одељења, који публикују своје органе (Геолошке Алнале Балкааског Полуострова и Рудар ски Годишњак). 5. У уџбенику нема., макар и најкраћег, помена о стенама. У толико је већма било потребно објаснити шта су стене, иогато сами аутори, на неколико места у сиецијалном делу Минералогије, помињу да се извесни мпнерали налазе у стенама. (Телурско гвожђе стр. 50., — корунд, 65 стр. — Кварц, с. 66. — Турмалин, с. 71. — Фелдспати с. 72 — 73. — Лискуни, с. 76. Оливин с. 76. — Талк, с. 77. — Аугит стр. 78. Амфибол, с. 78. — За циркон, С1р. 71., изриком се вели: да се палази „по вулканским стенама"). Кад би у књизи била нарочита партија о начину појављивања минерала у природи и о њиховоме постанку, онда би се овде могла уметнути напомена шта су стене, а могла би доћи и нарочита партија: кратки преглед петрографије. 6. Када се прочита цела књига, оставља на читаоца утисак: да је врло брзо рађена, отуда опет пуно штампарских погрешака, (избројао сам преко 70; карактеристичне су оне на стр. 49., где се две реченнце са III. табака понављају у IV., или да се графит налази на Столу стр. 27., Милопган на Руднику стр. 75, да је тиркиз, стр. 64., алуминијум силикат итд.) и нејасног и недоследног излагања или су неке ствари остале необјашњене. Потврду за ово ваводим мало доцније. Правих, научних, погрешака је мало. Тако, на стр 27., велн се : „купа јс аиримидална". Хемиски састав талка (стр. 76) није тачан, јер је он силикат магнезијума с водом, а често садржи и гвожђа. Погрешно је наводити тоичидерски и ташмајдански кречњак (в. стр. 61.) као особите врсте. Навођење стена по месту у обичају је код геолога; али само у невољи — кад им не могу тачно одредити старост. То није случај са ова два наша кречњака. Мени се чини да изрази фосфорише и фосфорисање нису тачни. Њима бих означио хемиску иојаву, а за оно што хоће нисци ностоје изрази фосфоресцирати и фосфоресценција (физички појав). — Влиставо гвожђе, стр. 52., — и ако сам противан превођењу имена мннерала не ваља. То би требало да буде = Е18еп§1ап2. Како се нреводи н шта 61апге у немачкој, рударско-минералошкој терминологији значи, није потребно иомнњати. Далеко више има нејасног објашњавања појава и навођења факата и недоследног излагања. Тако на стр. 30. каже се: „некадашње биље, нретрпано водом или земљом, отпуштало је лагано свој кисеоник и водоник, а угљеник је остајао". — „УпотреОљује се" реч је о антрациту (стр. 27.), „и за гориво али само у великој маси, јер се распада у ситно комађе, које се слепи и не да ваздуху да пролази", међутим требало је да стоји само прп непрекидној и јакој промаји. — „Пирит често узима. органски облик" (стр. 41.) — „Од кремена се граде кресива, а некада се уиотребљавао за иушке " (стр. 68). — За каситерит (на стр. 45.) вели се: „кристали су обично зближњени 2 и 2, 3 и 3" међттим зна се да ближњење најчешће бива по пљосни 101 (дефтеропирамиде, која на кристалу не постоји). — На стр. 46. читамо о бакру : „метални бакар доста просветни гласник 1897

је чест, али га нсма, у великим количинама а неколико редака испод тога: „Има га у Мајдан Пеку, Енглеској.... а нарочито у Сев. Америци, где се у наносима налазе читаве кладе бакра ". — Не помиње се кристална форма халкосина (стр. 75.). — Не помиње се како кристалише гвожђе (стр. 50). — Не помињу се магнетитови карактерни близни кристали по октаедру (стр. 51.). — Код калцита ваљало је и бројно истаћи разноврсносткристалних облика (преко 1000, или 50 ромбоедара, 155 скаленодара и око 800 разних комбинација). При опису варијетета ваљало их је боге груписати. Најприродније је делити их на кристалне, кристаласте и једре одлике. На стр. 59. вели се: „исландски калцит цепа се.лако у два правца" а на 11. стр. „Лекција" читамо: „неки се мннерали цепају у више праваца (калцит у три"). За кречњак ваљало је рећи да садржи разне састојке (глине, силиције, оксиде гвожђа и мангана) те према њнма добија разну боју и тврдину. Незгодно је речено: „бигар се ствара исиред јаких врела у кречним пределима, (стр. 60.), јер се бигар лучн из вода (река, потока, извора), што садрже раствореног Са С0 3 (у виду бикарбоната). Ваљало је јако иста&и распрострањење кречњака у Србији (Источна Србија, ужички, ваљевски округ) и по српскнм земљама (Босна, Херцеговина, Далмација, Црна Гора). - За доломит (стр. 63) ваљало је рећи после „садржи угљене киселине, калцијума и магнезијума" још и редовно нешто гвожђа карбоната, (отуда при распадању постаје мрк (1>гаип), те га Немцн и зову ВгаипвраШ). — Код флуорита требало је истаћи лепе и савршене форме у којима се овај минерал често појављује. — Груписање кварцевих одлика растурено је и непрегледно. Најзгодније би било поделити их у две групе: јасно кристалисане (1. горски кристал, 2. аметист, 3. обичан кварц) и кристаласте (калцедон, рожнац, јасиис, кремен, лидит и ахат), а мање после одељке разгледати ирема боји и структури. — „Калцедон је смеса кристалисаног и аморфног кварца" (стр. 67.), међутнм то је смеша кварца и опала. На стр. 68. стоји: „калцедон састављен из слојева обично разно обојених зове се ахат"; боља је дефнниција ахат је смеша калцедона, јасииса, рожнаца, аметиста (као код Гепга., Ногпб!;ета, Кепп{;о(,а и т. д.). — Кварцит је дефинисан, на стр. 67., овако : „квариит је најобичннји белутак. Он јс једар, зрнаст, боје обично беле, али га има и разно обојеног. Требало је — иошто је то стена ■— поменути и његове споредне састојке: мусковит, турмалин или графит. — Под општим насловом оиал цитирају се, на стр. 69. —70., и белуткова сига и гејзерит. Први је израз незгодан кад су писцима, на 66. стр., обичан кварц и белутак синоними. — Хијацинт (стр. 72) није варијетет гранатов, већ одлика циркона. — Циркон пак (с. 73.) поред главног састојка редовно садржи и оксида гвожђа. — На 76., код лискуна читамо ово : „кад се лиске иглом ударе или неким шиљком притисну, онда се на њима јавља шестокрака звезда". На што ово?! — Како кристалише оливин није поменуто (стр. 76) исто тако и његов налазак код нас (у базалту) и у мететеоритима (нашим: сокобањском и јеличком и др. страним). — Да се „талк" „меће у белила", могло је баш изостати; боље би било поменути његове псеудоморфозе по другим минералима. У опште ова особнна, о којој је било речи у општем делу, мало је истакнута. (Поменута је свега три пута 25