Просветни гласник

196

наука ii

настапа

чавања. Осећање се огледа више у понашању и у раду, него у изразима и речима; оно се појављује и у црвенилу и бледилу лица, и у инстинктивним узвицима, нарочито у деце и млађих људи. Осећање влада редовно у сродничким и пријатељским круговима, а нарочито у иородичном животу; а ми га радо уносимо и у школски живот, који тада и личи на породични живот. Ну при васпитавању валл се чувати иретеране осетљивости, сувишне узбудљивости и јаке раздражљивости, што би могло бити и израз нервозности, као Физичке слабости, која би се онда морала лечити, и то најпре психичким средствима, а после, ако би било потребно, и физичким средствима. Такву сентименталност најпре ће сузбити развитак енергичне воље и здравога разума, који и у обичном животу ограничавају сувише јака осећан.а и њихове изразе, као што се н. пр. образовани људи уздржавају од сувише јаког изражавања туге и радости, нарочито на јавним местима. — Али с друге стране, не треба заборавити ни то, да нико не може волети људе без осећања симаатије , или људе без срца, у којих владају егоистична или саможива осећања. !). б) Развијање воље и характера. а) Вољ а добива праву, квалитативну вредност онда, кад је управљена на моралан рад. Воља, која би била управљеиа на неморалан рад, ограничава се и по државном закону; а воља, која би с моралне стране била индиФирентна, не би била нп од какве вредности по васпитање. Ирема томе, све што васпитаници намеравају дачине, и све што извршују, потпада под моралну оцену, и с тога се они морају за рана навикавати, да све своје планове и послове посматрају с моралнога гледишта. Васпитачу не сме бити равнодушан ни један важнији поступак васпитаников, него сваки важнији корак његов у раду и животу мора он пратити и на добро управљати. Као што се свест развија, тако се може и вољ а развијати по квалитету и интенситету, по екстенсији и трајању, т. ј. по њеној моралној вредности, по јачини, снази, или енергичности, с којом ступа у акцију, по обиму — колико праваца рада обухвата, и но издржљивости, колико времена може да

ради непрекидно или с прекидањем, с већом или мањом снагом. Могло би се још говорити и о тону воље у том смислу, да ли она пронзлази из пријатних или непријатних осећања, и каква осећања прате сам рад и успех рада. — Воља је у опште управљена на задовољавање и одржавање пријатних стања, осећања и жудњи, а на избегавање и уклањање непријатних осећања. При том се може разликовати а ктивно стање од иасивнога стања воље; с једне стране она се јавља у својој активности — као рад, као одбрана, или као отпор, а с друге стране као уздржавање од некога рада, или као трпљење, као умеравање и самосавлађивање. Воља се мора вежбати у оба правца тако, да васпитаници раде оно што је допуштено у одређено време, а да се уздржавају од рада онде, где је нешто забрањено, као н. пр. да мирно седе у школи, да ћуте, и да пазе за време предавања. Још се могу разликовати објективна страна и субјективна страна воље, или спољна и унутрашња: сиол,на ■— према утицају са стране, као кад се човек управља по другим људима или по туђим идејама (побудама), и у опште према спољним околностима и приликама; унутрашња — кад се човек управља по сопственим максимама или начелима, по својој савести и по свом умишљају, бирајући самостално побуде и циљеве, начине и средства, на основу начела саморадње. У овом другом случају говори се о слободној вољи, т. ј. о већој или мањој слободи и могућности изрора праваца, мотива и т. д. — Воља се познаје по спољним изразима, по мимици и говору, по радњичулнихоргана, по свесним покретима и радовима, по запетом стању тела или органа за кретање. Према томе може се оценити и енергичност у раду, хотимична иажња и заинтересованост за рад. Ту се, дакле, разликују телесна страна и духовна страна при раду воље: прва се огледа нарочито у телесним иокретима, а друга у раду активне аиерцеиције. Воља се развија с почетка из инстинктивних покрета и из пасивне аперцепције, из урођених наклоности и навика, и из емоција. Покрети аутоматски, реФлексни и инстинктивни нису свесни, а вољни су нокрети свесни. Механички покрети били су с почетка свесни, па су услед многога понавл.ања постали полусвесни или несвесни. —