Просветни гласник

НАУКА II

НАСТАВА

195

ОсеЋања, воља и характер могу се развијати и усавршивати овим начинима: 1) генетичким и паренетичким начином, 2) начином угледања и подражавања, 3) начином прилагођивања и навикавања. — У свези с тим начинима могу се употребити неки пут и наставни методи, и то онде, где радња свести долази у помоћ при утврђивању характера, као при показивању и објашњавању некога рада, где се може употребити аналитички метод, или кад се ученици упућују на саморадњу, где се може употребити хеуристички метод. Најпосле, употребљавају се при непосредном васпитању и нека нарочита средства , која су управљена на задобивањв осећања и на иобуђивање воље васпитаника на добровољан рад. Нека од тих средставаутичу и на разум, да би се и тим начином будила осећања и покретала воља на рад према васпитним задацима. — Нека ходегетичка средства иду више уз генетички и паренетички начин, као побуђивање васпитаника на рад, нека уз начин угледања и подражавања, као утицај примера, а нека уз начин прилагођивања и навикавања, као васиитни надзор. — Главна су средства: 1) побуђивање васгштаника на рад; 2) утицај примера и аукторитета васпитачева; 3) утицај похвале и награде; 4) утицај покуде и казне; 5) буђење частољубља и употреба утакмице; 6) благо и правично поступање; 7) утицај навика и обичаја, обреда и закона; 8) поучавање и саветовање; 9) васпитни надзор и прекидање пријатељства; 10) учтиво понашање; 11) снажење воље и навикавање на рад; 12) индивидуални обзири при употреби ходегетичких средстава ; 13) оцењивање владања васпитаника. I. ЦИЛ.ЕВИ НЕПОСРЕДНОГА ВАСПИТАЊА. 4. а) Развијање осећања. При васпитавању долазе, поважности, на прво место осећања морална и религијска, због њихова утицаја на характер, коме се придаје највећа вредност; на друго место долазе естетичка и интелектуална осећања, јер осећања лепоте и истинитости изазивају и потпомажу развитак религијских и моралних осећања; на треће место долазе Формална и чулна. осећања, јер она прва имају везе с религијским осећањима, а ова друга

—• с естетичким и интелектуалним осећањима; а на четврто место долазе органска. и витална осећања (опигга осећзња), у колико од подмирења животних потреба зависе виша или квалитативна осећања првога и другога реда. Нарочиту негу захтевају, дакле, осећања морална, религијска и естетичка, о којима је говорено код задатака васпитања. Познато је, да ко осећа нешто живо и јако, тај ће ире учинити нешто, него онај, који само мисли о том, или који само представља (замишља) себи неки рад; а зна се и то, да и онај, који се у раду управља по свом мишљењу, мора осећати неку потребу, неку пријатност или непријатност, пре него што се одлучи на рад, и мора се интересовати за рад. За то је важно буђење таквих осећања, која покрећу младе људе на моралан рад. — Има и нарочитих иредмета осећања; то су предмети, у којима превлађује емоцинална страна, те је при настави главни задатак буђење осећања или емоција, а рад свести долази у други ред. Такви су предмети: Веронаука, Етика, Музика, Појесија, Историја, Литература; у њима се тражи и нри настави најпре буђење осећања, а после тога сазнавање појмова и идеја. Ну кад се у ученика изазову и развију нека осећања при предавању једног од тих предмета, онда се у њих буди и јачи интерес за учење и за научно сазнавање. Осећање се буди и онде, где се ученици одушевљавају за неки васпитни рад. Уз то, има и других врста узбуђењ а (осећања и аФеката, или емоција), која суделују нарочито при развијању моралнога характера, као одушевљавање за патриотске и културне радове, сажаљавање несрећнога стања своје отаџбине, срџба увређенога племенитога ионоса, кајање због учињених погрешака, огорченост услед претрпљене неправде и т. д. Таква се узбуђења обично јаче исказују и живље показују у спољном раду. — А с друге стране, осећање може бити често немо и са кривено; зрео и обра т зован човек више га крије и ограничава, него незрео и необразован човек, као што се то види н. пр. у уздржавању образована човека при великој жалосги, где се обичан човек сасвим предаје јаким и наглим узбуђењима, која прате и јаки спољни изрази (изрази бола и туге), без хотимичнога ограни-