Просветни гласник

194

НЛУКЛ и

настава

слуге, и оцењује се његов характер. При настави стоје између наставиика и ученика неки иредмети, који се посматрају и изучавају; а при нспосредном вођењу нема таквих предмета, него постоји сагласност у осећањима, код васпитача и васпитаника, на основу које васпитач води васпитаника право к одређеној мети, руководећи његова осећања и управљајући његовом вољом. Кад се одређени смер постигне, онда васиитаници могу и резоновати о том, шта су радили и урадили, па ће тако од дела ићи к размишљаг^у; а при настави се иде обрнуто од размпшљања к раду. — Ово вођење бива у првом детињству тако, да дете с почетка следује несвесно ономе, што јаче осећ а, као пријатно и угодно за његова чула и за његов организам, а свест тек доцније придолази к тим радњама, као н. пр. при храњењу, купању, легању, игрању, говорењу, понашању и т. д. Осећања, која једно лице изражава с помоћу неких спољних знакова (нарочито мимичких и говорних), изазивају сличпа осећања у другог а лица, које та осећања тумачи по снољним изразима и покретима. Тако, већ мало дете у колевци смеши се на матер или на оца, кад опази, да се и они смеше, и одзива им се својим монотоним и још недовољно артикулисаним гласом, кад му се они још пз далека јављају; а кад се они уозбиље или наљуте, па то још и речима и иокретима покажу, онда дете најпре ћути неко време, па онда почне плакати. Млади људи иодражавају покрете и изразе других људи често и нехотично; а деца подражавају још радо и животињске гласове. Васпитач води дете за руку, куд он хоће; учитељ држи руку ученикову и повлачи њом црте на табли или на хартији, или превлачи гудалом, које је у руци учениковој, жице на виолини; васпитач зауставља васпитаника, кад овај пође, куд не треба; задржава му руку, кад хоће некога да удари, или друго што неумесно да учини и т. д., — све су то неиосредни утицаји на вољу васпитаника. — Из тога се види„ да може бити и непоСреднога васпитавања, које је потребно нарочито за оно доба живота младих људи, кад они још не могу сами собом да управљају разумно и самостално, по неким утврђеним начелима, до којих се долази тек у зрелијим годинама.

б) Из свега овога може се видети и то, у каквим односима стоји Ходегетика. према Дидактици и према васпитној дицицлини. Тако, васпитно вођење помаже настави нарочито тим, што наставник, употребом неких ходегетичких средстава, може да задобије ученике за себе, и да их лепим начином приволи на учење, а после још тим, што се снажењем воље у ученика и вежбањем у раду појачава њихова интелектуална снага, јер рад сам по себи побуђује разум на размишљање. А школској дисциилини помаже Ходегетика тим, што она, с помоћу неких правила и средстава, успоставља моралан однос и регулише законске односе између наставника и ученика, или васпитача и васпитаника, и после, што пријатно поступање, налик на родитељско, чини излишнима теже казне, а узајамно иоверење чини излишним непрекидни надзор. Ну, с друге стране, настава помаже непосредном васпитању, нарочито тим, што васпитни рад чини свесним и основаним, сталним и доследним; јер сама осећања, без везе са свешћу, могу бити слепа, као што је н. пр. претерана материна љубав према детету тако слепа, да не види детиње погрешке; а воља и активност без довољне разумности троше снагу често узалуд, као н. пр. у неким тежим радњама, које се врше без плана. Што је, дакле, развијенија интелигенција у човека, тим ће одређенији бити његови правци рада и тим ће оправданијп бити његови поступци у друштву и у животу у опште. — Најпосле, добра дисциилина , која ограничава, спречава и угушује неумесне и погрешне правце воље, олакшава не само наставни рад, него и развитак моралне воље, чим се поглавито бави непосредно васпитавање. В. Преглед Ходегетике. При непосредном васпитању заступљене су све врсте васпитања, које су везане за осећања и вољу, и то напрвом месту морално и естетичко васпитање, на другом месту физичко и техничко васпптање, и најпосле, у вези с тим, у неколико и интелектуално васпитање, које се овде узима више као помоћно средство за развијање осећања, воље и характера, што се сматра као циљ непосреднога васпитања.