Просветни гласник

199

отнада према интересу који буди код ученика, а нарочито кад со паметно заведе, да се ради само онда (у јесењем и пролетњем добу) када је материјала у изобиљу. 4. Молерај - Мазање. Деца водо да мажу и да нраве слике бојама, али никад и ништа ваљано не могу да учине, те брзо изгубе вољу. Рад је мирно седећи, неразвија ни те .10 ни чистоту, а о реду и тачности н да не говоримо. Ово је готово свуда напуштено, а за наше школе није никако, јер спада више у ред луксузног рада. 5. Резање дрвета тестерицом—Еаиђва^еге!. Овај рад истина интересује децу, али је штетан за телесно развијање. Деца су приморана да седе часовпма погнута на једном месту, да вежбају само десну руку и да удишу врло ситну прашину. Овај је иосао више играчка, те не може због своје лакоће да развија љубав према тешком раду. Рука се не вежба свестрано, а помоћу њега не могу да се развију сви телесни органи. Деца се ограничавају на руковање само једном алатком. Ну и поред свих ових махна ипак је згодно завести га ради лепоте као саставни део столарства. Деца га веома воле, а алатке стају веома мало. (до 2 динара за сваког ђака). Повезивање књига. II ако не придају важност овом предмету у аустрнским школама, где сам га нроучавао, јер му одричу методичку уређеност и сувише велику вештпну, да би је могла деца схватити, износимо искључиво своје гледиште како би се с коришћу могло употребити као саставни део картонажин. Овај би се рад могао и методички удесити. На пр. могли би најпре обучити ученике, да своје свеске прошивају и у танке корице улепљују. Бољи ученици, који покажу успеха, могли би повезпвати књиге у тврд повез и у кожној полеђини. Овај је предмет заведен у Немачкој и Француској, а у нас би био од огромне користи по варошким школама. 7. Картонажа (РаррагђеИеп). Код ових радова развија се љубав за рад. Деца веома воле да режу и лепе артију. При овомо се раду деца науче веома лако и леио да праве разне предмете. У опште овај је предмет више за омању децу, више за нижу основну школу, више за децу која нису у стању да врше тежи рад. И код овога се рада развија ред и тачност као и чистота. Дечија се снага не напреже сувише, а естетичка се осећања развијају. Уз ово би згодно било завести и повезивање књига. Овај је посао само за наше варошке школе.

8. Слојдово столарство (81бјсШ8сћ1еге1). Око је столарство само по ииену налик на занатлијско столарство. Слојд (81бј<1) је оригинална шведска реч, те је и име овај рад добио од Шведа. У Аустроугарској зове се овај рад слојд, а у Немачкој га зову „ВИиегп". Слојдово се столарство разликује од занатлијског : 1. У иогледу израде модела. У сдојду се раде нпр.. кашике, држаље за секире, за чекић, маљ, лењир, или нросто дрвца за цвеће, док се 'мајстор не бп никад овим стварима занимао, јер му се не рентира да их израђује. Отуда ни мајстор не може да буде наставник за ово, јер се није вежбао у изради ових ствари. 2. У иогледу уиотребе алатака. Столар многе алатке употребљава, које ми у слојду не употребљавамо и обратно. У слојду игра главну улогу нож, док на нротив столар веома мало ради њиме. Нож је на против од веома велике и важне употребе у животу. Наш сељак никуда не полази без ножа. И то је оправдано. Он му служи за одбрану и за сваку помоћ, било да нанрави што год плп да поправи што год, што му се покварило. А и ми људи од књиге и пера, такође увек носимо уза се перорез. С тога је и потребно да се дете навикне на разноврсну употребу ножа. И баш због тога је нож основни алат у слојдовом стодарству. 3. У иогледу иоделе рада. Док се рад код занатдије деди, те један прави један, други други комад, па из њих састављају предмете, дотде у сдојду мора ученик сам да направи сваки предмет од почетка до свршетка. С тога се овим ра^ом развија необична воља за рад. Сдојдово столарство има тодико ствари за израду, да с коришћу можемо изабрати шта хоћемо. Код овога се рада употребљава толико много алатака. и толико се чине разноврсни покрети, да се добија релативно свестрано извежбана рука, што се код другог рада не ностиже. При овоме раду тедо се развија највише и најбоље, с тога је ово и најбоља продуктивна гимнастика. 11 ред и тачност се гаје а особито чистота. Тако се исто развијају слојдовим столарством и естетичка осећања — осећаји лепога. Овај .је рад удешен методички, јер се подази од лакшега, на се иде ка тежему и од простијег ка сложенијему, тако да се ученик постепено навикава па све тежи и тежи рад. Дрво је веома згодно, да се од њега лако могу начинити разноврсни обдици, те је и подесно за тачан и деп рад. Овај рад није дак, а удешен је према дечјој снази тако, да мора да запне њом, те да му прораде сви мускули и органи наизменце. Ово се код других радова не да ностићи. При овом раду 26*