Просветни гласник

200

наука и настава

може се заповедати да се и девом и десном руком ради, те да се обе подједнако веџбају. С тога је овај предмет најзгоднији за наставу из ручног рада. 9. Стругарство (токарство Ђгес\ш1егеГ, рад на стругу). Еод овог рада радп се само с огранпченим бројем алатака. Вежбање је придичво једнострано. Постижу се васпитни циљеви у реду, чпстоти и тачности, развија се један део теда, може да се удеси методички, али се не веџба рука свестрано. Посао је доста тежак за дечију снагу. Може се употребити дедимице у раду код сдојда, ади искључиво не. Деца воде много овај рад и не губе интерес. Непрактично је уводити га због скупоће адата, јер за сваког ученпка набавити адат веома би скупо стадо. 10. Дуборез (Но1128с1тЉегеЈ). Ово је више мирио-седећи рад, ади који веома ведику љубав задобија за се код учепика. Све се друго развија при њему, ади снага никако. Једно је незгодно, што овај рад води луксузу као и дрворез тестерицом. То се да откдонити тиме, што би се предавао уз столарство, као и стругарство, те би се допуњавали. За рад своје лакоће и примамљивости, а и зарад оних васпитних циљева, који се иостижу при овом раду, ваља га завести као донуну другим предметима, али никад оделито. Столарство, стругарство, дрворез и метални слојд чине прави слојд. Предаје се и моделовапе у гиису још у ионеким аустријским шкодама, али се с правом дигла велика повика због тога, што се оно рачуна више у велику вештину, коју деца не могу никад потпуно да схвате. За наше школе, нарочито по седима, ваља завести столарство у везн с нлетарством зимњих течајева, а лети радове у шкодском врту, свиларство и пчеларство, тиме би привреда и основна пастава ишле руку под руку. 0 избору модела Данас посде Песталоција нема ни једног педагога, који не гледа да му је настава очигледнија, те се труди, да за свој предмет набави што више очпгледних срестава, да би му предавање било разумљпвије а и интересно. С тога ћемо и ми, држећн се овог педагошког принципа, предаватп ручни рад, но угледу на оно што хоћемо да направимо у вези с цртањем. Многн предлажу, да се ручаи рад предаје искључиво номоћу цртежа, но то није добро, јер се цртежем не може преставити никад оно што доже модедом.

У педагогици је признато, да најнре при настави додазе истинске ствари иди модели, иа слике иди цртежи. Еад бн наставник хтео да предаје иомоћу цртежа, не бп могао очигдедно да престави нн перспективу, ни пројекцију, величину и облик предмета, који хоћемо да урадимо. Дете није у стању да се служн у раду. Ади, очигдедно извођење рада иомоћу цртежа битни је усдов за нанредак сваког ручног рада па и школског. Предмете. које хоћемо да радпмо, морамо расиоредити по некоме реду и методично.ј поступности. Састављајући овај ред имаћемо пред очима вавек корист васиитну, а никад сувише практичну. Прп овом реду ваља бити веома обазрив. На ирвн поглед изгдеда нам лако, али кад се обазремо на све оно, на што имамо да пазимо, онда већ не изгледа да је тако лако. При избору треба пазити: 1. Да све гито је луксузно пе уносимо у гаколски рад. Ручни рад као наставни предмет за васпптатање и хармонијско развијање теда и душе мора и треба да се придржава овог правнда. Раздикаје само у томе, што неки посматрају луксуз са апсолутног гледишта, а неки са релативног. Јер, што је за некога дуксуз, за другога није и обратно. Тако је нпр. дуксуз имати златну кашику за једо, кад се може и плеханом послужити. Луксуз је имати свилено одело, кад се може имати деио и ваљано одедо вунено и јевтиније. Ако се осврнемо на обичан живот, па погледамо како људи жнве у кући прнметићемо: да људи купују најпре неопходно потребне ствари, за тим корисне и на послетку, ако им срества доиуштају и оне, које у кући изазивају пријатна осећања депога. Ако се будемо држали овог природног и иа- ' метног реда, ми ћемо тако и у шкоди радитп и постнћи жељену мету. Почнемо ди од онога што је потребно, радићемо корисне ствари веома лепо, па ћемо достићи да ученици могу направити и оно што у души изазпва осеЛаје леиога. На против, ако иочнемо од онога што је лено па онда пођемо ка корисноме, врдо ћемо тешко успети да научимо ученика, да прави и оно што је потребно. Њему ће посдедњи рад изгледатн нрост и незграпан, те ће му се нерадо одавати. То нам се најбоље огдеда у женском ручиом раду код девојчица. Еад паставница ночне да их учи пре свега везу и другим дуксузним радовима, тешко после уче да плету чарапе, да нх потплићу, да крпе и шију рубље итд. И ако је ученнца, мало бољег стања, као будућа грађанка, даваће се свој посао другој за новац да јој ради, а сама ће се занимати „вишим и финијим " радовима.