Просветни гласник
наука и
Такве исте резултате постићи ћемо, ако станемо обучавати и мушкарце „ фдном " послу. Оии ],с додније нерадо радити лростије и грубље послове, а кад одрасту стидеће се сваког простијег и грубљег рада ма у ком погледу. А то нити може нити сме бити циљ наставп ручног рада у школи. Иначе је боље не заводити је никако. При настави у ручном раду ћемо дакле избегавати луксузне предмете. Но, многи наставници бранс израду луксузних и укусних предмета тиме, што веле, да њима развијају у ученику естетичка осећања. А ји то не стоји у ствари. Ако се дете навикне у раду па ред, тачност и чистоту, тиме 1)е се у њему развити права естетичка осеЛапа. Поштовање рада стиче се само ако.је рад тежак, ваљан, тачан, чист и у реду, а никад ако је лак и претрпан украсима. За то ћемо обратити особиту пажњу на ово у ручном раду, у мушкој основној школи, јер ми не желимо да заведемо школе за вештачку индустрију. 2. Оно што раде деца треба да се уиотребљава у куКи. Еорист од рада и љубав за рад иду увек руку под руку. Ако дете увиди, да је израђени предмет од користи и употребе, тим ће му се више радовати и добити већу вољу за ручни рад. Добије ли дете појам, да оно што је оно нанравило могу његова мама и његов тат-а да употребе у кућн, онда оно као са неким поносом осећа да је користан члан породице, јер привређује. За рад тога и предмети, које ученик израђује ваља да имају и ирактичке примене у домаћем животу. Еад пак родитељи увиде, да школа даје њиховом детету нешто стварно, кад впде да им дете учи и оно што му треба за живот, друкчијим ће очима гледа.ти и на саму школу; они ће јој се внше приближити и потиомагаће је, јер ће приметити пеносредне користи од ње. Ово је важно за пашу основну школу. Еад ђак сеоске школе донесе једног дана своме оцу држаљу за секиру, другог столичицу, трећег сланицу, друкчије ће и он гледати на школу; заволеће је јер му она спрема сина за живот. Па н на место у коме се ради ручни рад ваља обратити пажњу, јер што се често на једном месту употребљава на другом се не употребљава н обратно. Само се ваља држати извесног методичног реда, који је у шведском слојду изведен. 3. Све иредмете ваља дете само да изради без веЛе туђе иомоКи. Да би се код ученика развила саморадња потребно је, да учитељ не помаже ученикуураду, већ само да га упућује, јер се и дете више радује ономе, што само уради. За то ћемо
давати ученнку такав рад, који ће моћи сам да изради. 4. За израду ручпих радова узимаКе сс у ирвом реду најјевтинији материјал, а за тим скуиљи. Ми морамо и ово имати у виду, јер ако материјал својом скупоћом премаша корист, коју ученик добија од направљене ствари, онда ће нас и сувише скупо стати васпитање, које овпм путем желимо да постигнемо. За наше прилике најбоље је завести слојдово столарство са дуборезом кад је угодно земљиште и плетарство, за тим радове у школском врту, пчеларство и свиларство, а у варошима и картопажу. Наше општине имају толико своје горе, да их материјал за столарство не би ништа стао, рад у школском врту и пчеларсгво, такође није осетан издатак, само кад има земљишта, а за то би се ваљало постарати, јер је крајње време. Плетарство би се ваљало завести у јесен кад је сламе у изобпљу, и зими, где има згодног прућа; дакле делимнчно онде, где има матерпјала. Еартонажа би била само за наше варошке школе, јер су и богатије, а и материјал је знатно скупљи. 5. Израђене ствари не треба да се иолитирају. Ствари политиране нзгледају пам лепе, али је та всштина и тешка и скупа. Учињене грешке у раду премажу се, те се дете навикава на аљкавост. Грешке у раду не треба прикривати. 6. Треба гитедети гито је могуЛе више у материјалу. Ово је оправдано како с економског гледишта тако и с педагошког. 7. Деца треба да се уче да раде разно дрво у столарству. Деца треба да се навикавају да раде и тврдо и меко дрво, иједнаког инеједнаког склопа. Јер, ко уме да преструже меко дрво, не уме тврдо и обратно. Ножем се лакше сече меко но тврдо дрво, а лакше и гврдо једнаког састава (нпр. јаворово) но меко а неједнаког састава (ннр. јелово). 8. Израђени иредмети треба својом^ леиотом да изазивају естетичка осеАања у ученику. Осећање лепога изазиваће у ученику лепо лзрађен, смишљен и тачае рад учеников, а никад премазан. 9. Деца треба у раду толико да се извежбају, да умеју да састављају дрво и да га тачно углављују. Еод столице, сандучића и стола треба са свим тачно одмерити и изрезати дрво, те да се после' држе делови. Ео се од ученика овоме извеџба, лако ће и многе друге ствари правити, које се употребљавају у кући, а без овога се ништа трајашно не да направити. Деца ваља да се пзвежбају да правб и неке алате, а то ће постићи ако умеју добро да углављују дрво. Тада ће умети да направе: троугао, лењнр, угломер, равцоостојно цр-