Просветни гласник

202

наука и блстав4

тало, држаљу за чекић и многе друге адаткс на домаћим адатвама. 10. Да настава иде од аростога ка сложенијем, од лакшега ка тежему. Ово је један од најтежих захтева, а!и и од најважнијнх. Ако хоћемо и у овом као и у другим предметима да напредујемо, морамо се овог педагошког приндипа држати, тим ире, што ми не спремамо радове наших учеиика за изложбу, већ их радом васпитавамо. Још Песталоције , ири методи писања, нагдасио је да ваља подазити од дакшега ка тежему, од нростијег к сдоженијему. И као што ми употребљавамо при методи учења читан.а основне речи, које су састављене из иајмање гдасова, тако ћемо исто и у ручном раду чинити, најпре ћемо се носдужити једном адатком. Како је у ручном раду сдојду, основни алат нож, који веомо важну улогу игра у животу човечијем, ми ћемо њиме и почети. Радићемо најпре једноставне предмете, од једног комада материјада, равних новршина и то ножем, а доцније ћемо додавати једну по једну новију алатку и предмет комбинован с раздичним површинама. Овде ваља пазити, да увек алатке долазе постепено једна за другом тако, кад се дете ирилично извежба с једном, да може узети и другу. Узимање више адатака од једанпут неправилио је и отежава рад, те оиет није у стању дете да задобије ону лакоћу и извежбаност руке, којој тежимо. И предмети, које постепено ради ученнк. ваља да су уређени тако, да кад један изради може и други без великих тешкоћа. 11., У раду нека је основни алат нож. 12. Рад нека је такав да се може брзо свршити , Да ученик не би изгубио вољу на рад, мора да је предмет мали, да би се могао на време свршити. Деда су по природи склона да раде брзо и да се на једном раду мало задржавају. То је психолошки и физиолошки појав. Дете воли честу промену рада, која му је потребна, те му и годи. Имајући на уму ове психолошко-педагошке приндипе, ми ћемо деци с почетка давати такве предмете за рад, на којима ће веома мало радити, те да их доврше што нре. Доцније ћемо давати све веће и веће предмете за рад. Даље, овде је веома важно и то што дете, као и човек, осећа задовољство од свршеног рада. Стриљење се губи дуготрајшш радом. (Наставиће се).

ЗНАЧАЈ ИСТОРИЈЕ ЗА САМ00БРА30ВАЊЕ *) —■ Н. Карјејев. с гуског од Свет. Ст. Симића. Историја је наука, јер нам пружа внше нли мање тачно знање о појавама, из којих је састављен прошли живот појединих образованих народа; то се знање тече критичним испитивањем извештаја и података, очуваних из те прошлости, и истраживањем самих појава, о којима се у њима. крију наговештаји, и њихових узајмних одношаја. Задовољавајући наше интересовање за прошдост рођене нам отадбине и за нрошли живот свега човечанства, то знање може у исто време да послужи и моралним и практичним потребама животним. Чињениде, које чине градиво историјско, јесу, у првом реду, радње људске с њиховим узроцима и последицама, а оне су оне-т саставни део других радња, *) Услед умножених нотреба живот је народни сваквм даном све разгранатији и сложенији. У њему се већ није лако наћи младићу са оно знања, воје изнесе из школе. Да се тај живот разуме како треба, то је прва потреба, коју мора задовољити сваки који хоће да буде користан привредник у раду на ствараљу погодаба за народно благостање. За то се пак хоће нростраиије и разноврсније знање од онога, које се у школи стиче. Што школа пе може да да, треба да се иакнади самообразовањем. Тежња за самообразовањем нигде није јаче избила на видик него'ли у Русији, а нарочито у последње доба. Ниједан лосао не може успевати, ако се не ради с нланом и ио некој системи. Самообразовање није посао тако лак, као што је пун значаја. Да га олакшају, не либе се писати о њему ни научници нрвога реда, чијеје мишљење у нитањима ове врсте пајкомнетентнијб. У раду ових научника најзнатнији је нрофесор опште историје у уииверситету петроградском, г. Н. Карјејев, који је прошле године уштедео од свога скуноценога времена толико, колико му је нотребно би.10 да напише, поводом ових нитања, две врдо поучне књижице: Писвма кт. учаш,еи са молодежп о самообразован1и и Вес^дн о внработкђ мхросозерцанГп. Обе су ове књиге врло симнатичио поздрављене у руској штампи; о њима се много говорило и говори. а ова друга јс дочекала за кратко време три издања. Није ни чудо, ,јер је Н. Карјејев научник светскога гласа и врло предан пријатељ омладине. Самообразовањем треба, по његову мишљењу, тежити да се донуни што се у"школи није могло изучити, те да сваки створи себи једно одређено, заокругљено схватање о свету (У^еИапзсћаип^, Млросозерцате). У првој од ових књижица, нохвално се изразивши о овој тежњи за самообразовањем, разлаже у чему је његова важност и иоказује план. по коме треба да се изводи; у другој је опет допунио прву још и нарочитим упуствима, како треба да ради онај који хоће да саморадњом изради себи своје схватање о свету. Чланак, који мзносимо у српском преводу, шесто је писмо у првој од ових књига. По њему ће читаоци видети, да ли би вредно било да се и наша омладина унозна са опим делима. Јер, не треба губити из вида, да се самообразовањем у пас има више да допуњује, што нам школа није могла да да. Преводилац.