Просветни гласник
*
ОЦЕНЕ И ПРИКЛЗИ
209
Ми ћемо за сада у кратко изложити матернјал, који се изиоси у ирвој књизи.
I књига. Еа Тегге, 1' Аш^пцие, раг Р. Сатепа I)' А1те1с1а. — ЈЈеихЈете есћИоп, Рапв, Агтап Соћп е! С-1е, еЈћеигз; р. — 371, на депој хартији и меканим платненим корицама, 2,75 Франка. У првоме делу ове књиге, 1<а Тегге, излажу се главна знања оиште ГеограФије. Прсдходна знања одређују положај Земље међу небеским телима и главне термине математичке ГеограФије. Унутрашњост земљина, вулкани и земљотреси. — Ту се ређају начини којима се доказује земљина растопљено-усијана језгра ; за тим вулкански појави, њнхово распростирање и теорије о њиховом узроку; то се исто говори и о земљотрссима. Долази теорија о клими. Главни Фактори климе јесу: топлота, барометарски нритисак, ветрони, атмосФерски талог. Сваки се од ових Фактора посебно излаже, и код сваког се напомиње најпре његов посебни утицај на клпму, а по томе његова корелативна веза са другима. Нарочито је лепо изведена партија о ветровима. Од разних врста ветрова излажу се само две: 1. правилни или стални ветрови; 2. периодични ветрови. У иравилне ветрове рачунају се иасати и анти - иасати. 1 ) У периодичне ветрове рачунају се монсуни. Засебно се ређају локални ветрови: иамиеро у Ла Плати; камзин у Египту; харматан у Гвинеји; самум у Сахари ; широко у Сицилији и Италији; бора у Далмацији; фен (Гбћп) у Швајцарској; мистрал у Л.ангедоку и Нровансу. У одељку атмосферски талог, говори се о кишама, снегу и глечерпма. На основу свега поменутог, долази партија о класификацији клима. — Водећи рачуна о распореду топлоте, областима ветррва и киша, могу се на земљи разликовати шест климских предела. 1. Топли предели са врло мало промењивом температуром (тип је Батавија, чија је јануарска топлота 25°, а јулска 26°); — Топли предели са јако променљивом температуром (ћа§ћоиа1; у Алжиру, јануарска 6°, јунска 26°); — 3. Умерено тоили предели (обале Средземног мера); — 4. Умерени предели приморске климе (западна Европа); — 5. Предели континенталне клпме са јаким варијацијама (Москва — 11° и -ј- 18°); — 6. Нредели ексцесивне континенталне климе (Верхијанск, — 58° и + 14°). У партији о морима, говори о дубинама о природи морског дна, о животу у морима, температури морске воде; за тИм о кретању мора. Нарочито лепо излаже плиму и осеку (тагеез), њене узроке и локалне аномалије. Особиту пажњу, у овоме делу, заслужују морске струје, врло простим и кратким излагањем описује све што има, за школу, да се каже о овоме најважнијем Феномену морске воде. Једним простим дијаграмом објашњава се смисао свих Ј ) Г г. издавачи новог издан, Карићеве Географије иогрелгао су казали о овим ветровима.
струја. Узрок морских струја своди на сталне ветрове: пасати у нижим и југо-западни, одпосао северо-западпи (јужна хемисФера) ветрови у вишим геограФским ширинама, дају општи правац струјама. За тим посебно излаже струје појединих океана. — Ко жели да се упозна са страјама нужно му је да почне са овим, што овде има. У партији мора и обале, износи механичко дејство мора, деструкција (рушење) високих обала, обалске терасе. деструкција ниских обала, стварање дуна, стварање нових обала, стварање атола (коралских острва) растумачено Дарвиновом теоријом, вековног издизања и пуштања обала. За овом долази партија у којој се излажу острва и иолуострва. По њиховом постанку, полуострва се деле на две групе: једна су постала одзајањем од континената; друга су иекадашња острва, сада сиојена са континентом пошто се створила превлака. Острва тако исто, по постанку, делп на две групе: једна су откинута од континената, а друга су се самостално издигла (вулкаиска и коралска). Рељеф земљин, своди на три главиа облика: 1. планине ; 1. нлато-и (висоравни) 3. равнице и депресије. ТекуЛе воде. Ту долази стварање извора, температура извора, миперални извори, подземне воде и њихово дејство, храњење малих и великих река, промене у количини речних вода, постанак долина, подела речног тока (горњи, средњи и доњи), механичко дејство река, делте, увећавање делте и теорнје о њиховом иостанку — иостанак им своди на поступно издизање обале; улога делти. Тиме су исцрпљени главни Фактори који утичу на облик земљине новршине. 0- свему је са врло речи много речено, те сваки онај ко ово прочита имаће једну заокругљену целииу Физичке ГеограФије. За овим долази: Флора и Фауна Земље. — Ту се излаже утицај климе на биљни и животињски свет. Разликује, по различитим климама, седам вегетационих зона. Распростирање животиња није толико зависно од климе као биља, али се ипак осећа најинтезивнији живот код повратника, а све су ређе и кржљавије животиње у колико су даље на север и југ удаљене, или у колико су па већој надморској висини. Људске расе. — У овој се партији нзноси бројно стање земљииог становништва (1480 милиона); густина насељености; закони о распростирању становништва. Људе, поглавито по боји коже, дели на пет раса.*) За овим долазе језици, цивилизација и њени С /енени. Занимања поглавито служе да човека снабдевају храном, и деле се на: риболов, обичан лов, агрикултуру и сточарство. Цео овај нрви део књиге износи 152 стране, чији су листовп 18-тина штампарског табака (.јевиз).
Други део књиге заузима Аиерика. Црво долазе оишги карактери Америке. Кдима, ') 11ок. Карић узео ,је еамо три расе: белу, жуту и црвену; г.г. ириређивачи новог издања узели су*из овога дела партију о људским расама, али ову иодслу нису ировели кроз делу књигу.