Просветни гласник

210

ОДЕНЕ И ПРИКАЗИ

Флора, Фауна овде се тек само напомињу, јер се у свакој земљи оне нарочито специјадишу. За овим додази специјално описивање поједииих подитичких области, у колико су оне још и геограФске целине, а где то није, као у Јужној Америци, онда више тих политичких обдасти додазе у једну групу (Екуадор, Иеру, Бодивија). Свакој се таквој обдастп ирво тачније одреди њен подожај, ведичина и број становништва; за тпм рељеФ, хидрограФске придике и кдима; по томе се тачније онисује њино становништво, усдови за рад и производњу, ступањ кудтуре ит.д. Још тачније издагање, врши се обично деобом те обдасти на речне сдивове (а никако на нодитичке јединице), који се често карактеришу нарочитим особинама. Статистички податци су црпљени из најновијих и најтачнијих извора, те се на њих можемо поуздано осдањати. Аљаска (није засебиа држава, већ терпторцја Удружених Сев. Амер. Држава, ади чнди засебну геогр. обдаст). Све се компарације: о ведичини, броју становништва, густпни насељености, писмености и т. д. свих земаља чине за Француском. Канада. — Деди се на три географске обдасти: 1. Бретањска Кодумбија; 2. Центрадна равница; 3. Предео великих језера и св. Јовре. За сваки се део излаже засебна Геогра®ија. Удружене Државе. — По основним карактерима рољеФа земљишта, на коме су ове државе, њихово физичко изучавање подељено је на : 1 . Планински нредео и западни плато-и; 2. Централни плато-и (висоравни), равнице и долине; 3. Источне вериге и терасе. Свака се од ових великих геограФских просторија дели на мање географске јединнце и свака се засебно излаже. Први предео дедп се на: 1. Кршевите пданине; 2. Колумбиски илато; 3. Ведики Бонем; 4. Пдато Кодорада; 5. Сијера Невада и Каскадске планине; 6. Обалске нланине (1а Сћате соИеге). Други предео захвата простор између Кршевитих планина и Елигена. Ту се нарочито описују хидрограФске обдасти Мисисипе и њених притока, за тим непосредне притоке Мексиканског задива. Северо-западни крај ове области захватају арерије. Трећи предео захвата источни крај ових држава, Елигенске планине и сливове оних река које са њих стичу у Атл. Океан. Жексика. — ГеограФија Мексике подељена је на три дела: 1. Писка КалиФорнија; 2. Висоравнн и њихове ивичне вериге; 3. Јукатан. Средпа Америка, између Антилског мора и Великог океана, в^езује Северну и Јужну Америку. Антили. — Пре њих напомиње Бекмудска и Лијаковска или Бахамска острва. У Северној Америци су политичке области већином и засебне геограФске цедине, у Јужној Америци већ није тај сдучај, те се описивање иодитичких обдасти (држава) своди на грунисање у геограФСке целине. У прву групу додазе државе које се находе на земљишту чију орограФију чине три вериге Кор-

дзљера и Гујанска висија, а хидрограФију сдив реке Магдалене и Оринока. У ту групу долазе: Колумбија, Венецуеда и Гујана. У другу групу долазе кордиљерске државе: Екуадор, Перу и Боливија. Оне се находе на земљишту по коме се гранају две вериге кордиљерске — Перуански и Боливиски Кордиљери. Засебну целину чини Бразилија. Пространа 8 милиона кв. км., што чини више од 4 / 5 Европе. По вегетационим и кдиматским условима, може се Бразидија поделити на четири дела: 1. Област екваторских киша, са великим и густим шумама, које је Хумболт назвао Ну1аеа; 2. Област х^де су кишна доба прекинута сушним, ту се простиру саване или камиоси (ведике просторије обрасле травом, нема дрвећа); 3. Област где се водени талог тадожи услед рељеФа земљишта, ту је у средини кампоса, опет шумски предео; 4. Област суптропскпх киша са умереном климом где је могућа и европска култура. Државе у сливу реке Л.а Плате чпне засебну целину. Ту долазе: ПараугваЈ, Уругвај п А.ргентина. Последња је област: Чили. — Захвата узани предео између Анда и обале Великог Океана. Протеже се за 38°, а то је дужина од Единбурга (у Скотској) до Тимбукта (у Африци), средња му је ширина само 150 до 200 километара. Свака поменута област има картографску скицу, са главним рекама, планинама и гдавним местима. Што је овај материјал, у књизп, заузео већи обим, од 452 до 358 стране, додази отуда, што има доста споредног текста који у току издагања специјалише поједине моменте. Р. В.

Икономова Н. Василва, учителва при Дгржавната СоФиска Мжжка Гимназил, Аритметика за пт>рви и втори класст, на срћднигћ училивда и горииа курсг на основнитћ училшца. Пето прћработено издание. Удобрена отт> Министерството на Народното Просвћтение. (II, 223 стр. у 8°), цена 2 лева. Тгрново, 1896. Није нам познато од кад се ова Аритметика употребљава у бугарским гимназијама, али се из великог броја њених издања види, да је она тамо добро примљена. То се још боље види из министарског расписа, који је пнсац изволео наштампати на првој страни своје књиге, одакле узимамо ово: Дол учебникт., смласно чд. 36 отт> „закона за издирвание старини и за спомагание на научни н книжовни прћдприптин" б^ћ дадент, на рецензирание пгрвент, на двћ отдћлни лица, а сетнг на особна воммисиа, които, сдт>дт> подробното разгдедание на направенитћ рецензии и на самид учебникт>, се произнесе, че тои (учебникт>тт>) вт> всђко отношение стои ио-високо от всичкитт> други до сега издадени вт> Блгарид учебници но тол ирћдметт>". После овако лепе препоруке ми смо жељније приступиди прегледу ове књиге. Из предговора пишчева видимо, да је Аритметику радио већином по руским писцима а и по рачуници нашега М. Ми-