Просветни гласник

ОЦЕНЕ И ПРИКАЗИ

211

хаиловића, сем тога вели, да је број задатака у овом издању удвојио. Распоред градива у уџбенику овакав је: Увод. I Десетна (декадна) система (1. цеди бројеви и 2. децимални бројеви). II Римске и црквено - словенске циФре. III Метарска система (у кратко). IV Монета (бугарска). У Четирц рачунске радње с неименованим и једноименованим целим и децималним бројевима. VI Дељивост бројева. VII Обични разломци и рачунање са њима. VIII Претварање обичних разломака у децималне и обрнуто. IX Скраћене радње с децималним бројевима. X Впшеименовани бројеви. XI Решавање задатака свођењем на јединицу. XII Размере и пропорције. XIII Примена пропорција: 1. на просто правило тројно, 2. на прост антересни рачун. Задаци за вежбање распоређени су уза сваки параграФ, и то задаци за усмепо рачунање одвојени сј од оних за писмено. Као што се види, узето градиво из рачунице у два најнижа разреда, за мало, потпуно се подудара с градивом које се прелази у истпм разредима наших гимназија. На тако и мора бити јер је и њихов и наш програм из математике копија аустрискога ирограма. Уверени будући да је толико градива немогућно савладати ни добро схватитп дванаестогодишњим дечацима ми смо противни таквом програму из математике у нижим гимназијама. Циљ којему се тежи у рачунској настави тројак је: 1) потребна спрема сваком образованом човеку за практичан живот, 2) усавршење судиље вежбањем у закључцима и 3) припремање за општу математичку наставу. Овај се циљ може извести само лаганим, поступним и пажљивим прелажењем од једнога ступња ка другому. Разуме се, наставник је главни центар око којега се све окреће и он је једнни који овај циљ може извести. Ако је наставник потпуно спреман за свој посао, њему, ради постављенога циља, не треба ништа друго до добра збирка задатака. Али из разних узрока то нигде још није постигнуто, за то је потребно, да уз наставника дође и уџбеник. Кад је уџбеник тако написан да су у њему сва главнија правила кратко и јасно изложена и да су она последица прецизних објашњења, па је још снабдевен лепо распоређеним и обилним градивом за веџбање, онда је ђаку дато све што му треба да на лак начин постигне сигуран наиредак. Да видимо сад, како стоји, према изложенпм захтевима, Аритметпка коју приказујемо. Судећи по снољашњем обиму свако би се преварио о изради ове књиге и пре бн уврстио у опширне уџбенике но у кратке. Међу тнм она долазп у кратке уџбенике, јер од 223 стране око 120 (више од половине) унотребљено је на задатке, остало на, теорпски део; другим речима: око 7'/ 2 табака (гармонда) иде на задатке, а нешто впше од 6 табака (широки цицеро) теорија је. При објашњењу декадне системе за писање и изговарање бројева по тој системи требало је споменути, да би се и сваки други број а не само 10 могао узети за основу. — При грађењу редова и класа код великих бројева нисац узима тријадпи

начин, — онај код романских народа, међу тим штета је, што је пронустио рећп и о хексадном начину, код германских народа. — Децимали се одвајају од целих јединица десетном тачком (боље запетом!) и да би се јасније уочили, они се нишу ситнијим циФрама. Овакво писање децимала има својих незгода, поред осталога, нарочито код скраћеног множења, јер је са свим незгодно потписивати множитељ испод множеника, што се лепо види на угледиим примерпма на стр. 135. и 136. — У § 7., пре него што се прешло на рачунске операције, говори се „о промени облика десетних разломака", т. ј. о множењу и дељењу десетиих разломака декадном јединицом; не видимо разлог, зашто је тај парагра ,Ф ту дошао ? Његовој првој ноловини природније је место у § 24. код множења, а другој иоловинн у § 31. код дељења. — Лепоје урађено, што су, уз римске циФре, унесене и црвено-словенске. Тако би требало да раде и наши писпи Аритметике. — Тако исго добро је учињено, што су код рачунских операција с целим бројевима извођена једновремено иравила и за десетне разломке. Немамо намеру да у овом прегледу идемо за иисцем и да овде износимо све напомене које бн се могле учинити (н.пр. да није добро што су правила па стр. 44. необјашњена, то исто за нример а) на стр. 50. итд.), а немамо ни нотребу улазити у све појединости. Уместо тога, ми ћемо у најкраћим потезима изнети наш суд, који смо читањем овога уџбеника створили. Рекосмо да је он кратак, и, писац се, ваљада у жељи да му теориски део испадне што краћи, на много места огрешио о методско-дидактично начело : велики део важних правила остао је необјашњен — исказивао је правила (често врло дуга), уз њих израђивао по два, три, иримера, и у том је тумачење ! Н. пр. без икаква објашњења изнета су голаправила за дељивост бројева, одређивање највеће заједничке мере и најмањег садржатеља, да друго не спомињемо, као ни неке партије које нису довољно објашњене. И ако, уз ово, има понекпх партпја добро обрађених, ипак је њихов број мањн од првих, с тога смемо закључити: да с теориске стране овај уџбеник не може дати оне користи, које се од доброга уџбеника с правом очекују. Ну са другога гледишга овај уџбеник има извезне добре стране, а на име: стил је пишчев лак и деци пристуиачан; сем тога, збирка задатака уређена је врло добро. Задатака има много, по нашем рачуну, нреко 2000. Они су опште добро сређени те чине наставнку олакшицу око избора домаћих ђачких задатака, а ђаку дају леио градиво за вежбање и утврђивање изучених аритметичких правила. На кратко, кад сумирамо све што у овој Аритметици нађосмо, можемо о њој изрећи овакав суд:' с обзиром на њене слабе стране, она може бити оиасно оруђе у рукама недовољо снремних и вештих наставника, с обзиром нак на њене добре стране, она може учинити лепе услуге рачунској настави у суседној нам Бугарској, али само у рукама сиремних наставника. Анрила 1897. год. Београд. ц.