Просветни гласник

214

КОВЧЕЖИЋ

У васиитању Александрову све је било руковођено једном снажном и опрезном руком. У васнитању и младости његовој а .1еонл.\ је био главни надзорник над његопим учитељима. Доцније је ио жељи Филиповој, главна улога у васпитању Алек'сандрову одређена Аристотелу. Од Леониде озбиљног и старог војника примио је био Александар много лепих навика. Од њега је чак научио и да брзо иде. Леониду цртају као врло штедљива и кућевника. Прича се, да је једном корео Александра за то, ште је ирилпком принашања жртве подносио тамњап обема рукама. „Толико тамњана можеш бацати у огањ тек онда, кад Арабпја буде твоја" рекао му је. Доцније је Александар освојио тај део Арабије, сети м се речи свога учитеља п иослао му на дар огромну количину тамњана, додајући малициозно: боговн племенито иеплаћују оно, што им се с чистим срцем, на жртву принесе". Леонидн ннје нраштао свом ученику најмање ситнпце. Александарје, као цар, ириповедао, да је Леонида често долазио и у његову снаваћу сббу у намери да видп, да му нпје мати донела чега, што бп бнло лакомо и излншно. IV. Аристотедо је из руку Леонидиних прпмио Александра као здрава и добро очуваног младнћа. Ступање његово у дужност васпитача нзвршено је у таквим ириликама, које су му аукторитет подигле у очима ученика, његове матере и целога двора. За време рата Филии беше порушио Стагиру, место рођења Аристотелова, а тада заповеди да је ноново иодижу и свима грађанима који отуда беху утекли и нроданим робовима, донусти, да се врате старом начину живота. Све је то Филин учинно само нз поштовања ирема Аристотелу. Да настави и васпитању не би сметали нпкакви странн утицаји, одређено је било за васпитање место даље од двора. -!а време учења Александар се бавио у НимФеуму, у прекрасном парку блпзу Струме, с храмовима и лепим домовима. За чудо, да нн један уметник до данас није иокушао да иредстави, како у сред дивнога нредела велики мислилац проводи време са својим учсником. будућим светским освајачем. Колико је мудар васпитач био, може се судити по том, што он није тежио да свог ученика обогати оним знањима, на које, на жалост. тако много нолаже савременост. По неким подацима, Пец изводи да је Аристотело, пре свега, обраћао пажњу на ириродне науке. Под руковођењем Аристотеловнм, Александар је рано стекао дар јасног посматрања, којн је доцнпје био узрок мпогим великим успесима његовим. Александар је као освојилац Азије слао Аристотелу ретке предмете и знатне производе природне. На испитивање тога, ои јеједном приликом дао Арпстотелу 1—5 милиуна динара. Он је као ратннк помагао науку где год је могао. Зато је — како примећује Курцијус — у оно доба и бнло толико научника и вештака, којн су се носвећивали природи. Наставни план, кога се држао Аристотело био је, кад се упореди с новпјим, упрошћен у толнко,

што народни језик пије био центар тога планаАлександар је од детињства говорио и читао грчки. Не зна се, да ли је се трудио и око граматике осталих језика. Персијскп је могао иаучити доцније, када му је то било потребно. Извори номињу између осталих нредмета којнма се он учио: говорништво и медецину. Аристотело је био син лекара н сам лекар. Што се тиче говорииштва, њиме је се Александар често с коришћу послужно — у тешким моментима, за време својих похода, он је више пута умео да одушеви своје уморне н клонуле војнике. Љубав ирема поезнји, лнтературн и науци, развио је у Александру такође Аристотело. Александар је с иотпуним убеђењем називао Илпјаду „насушннм хљебом за војничку даровитост". Своју Илијаду Александар је чувао у једној дивиој кутији, направљеној од племенитих метала. Она му је увек била близу јастука заједно с мачем његовим. У једном Филип саветује свом сину „да се од Арнстотела, свога учитеља, учи не само знању него и мудрости". Наштамнавшп то писмо, Курцијус додаје: „Због тога и Александар доцније није пропуштао прилике, а да свом учитељу не изрази своје поштовање ппшући му често и молећи га за савете". У тој преписци која је трајала годинама, Аристотело се изражава слободно и отворено: „ Александру је особито потребно да увек има на уму, да је њему велика власт дата само ради тога, да људима буде од користи а не од штете; требало би му такође помислити и на стишавање свога гнева, јер према слабијим треба бити уздржљив, а он себи равна неће наћи". То је ппсмо адресовано самом Александру. „Онај део ФнлосоФИЈе који учи о том, како треба управљати собом и другима, Александар је-под руковођењем свога . учнтеља, тако усрдно изучио, да се могло мислити, да је хтео срушити, чврсто уређење персијског царства не новцем и оружјем, него вслнкодушношћу, мудрошћу и умереношћу. За дивно је чудо, да су се умереност и владање сампм собом тако дуго одржали код Александра, и ако је бпо онако бурнога темперамента. Аристотело, разуме се, ннје могао променити природпи темнерамент сина Олимгшјинога. И бираоје — као многи васпитачи — пзмеђу два опасна пута. Аристотело није сузбијао снлно частољубље и славољубље Александрово, него се само трудио, да те његове особпне упути на племенита дела. Та жеђ за славом, спасла је, по речима нашег историчара Курцпјуса, — Александра од многих невоља. Кад је једном у турканенскпм степама хтео умрети од жеђи, поднеше му шљем са водом, а он га одби говорећи „ничега нећу да имам нре од мојнх ратника". И на тај је начин он, разуме се, — могао васпитати себи одане оФицире и војнике. Александар се одликовао простотом и у храни и у оделу. Матери Дарија Созигамбеса рекао је једном приликом: ;; хаљпну коју носим ие само да ми је поклонила, него ју је и направила сестра I моја". То је рекао у намери да нокаже како Персијанци немају право, што ручнп рад сматрају као постидан. Александар је носио обичне војничке