Просветни гласник

ПГЕГЛЕД ШКОЛ.СКИХ ЛИСТОВА

221

ности су иекљз г чиво готово Рускиње, а међу њима и пет Бугарака. Међу ученицама три су удовице, 27 удате жене, а 711 девојке, огромном већином од 18 до 23 године. Све оне имају правилно средње образовање, и пошто је навала велика примају се обично само оне, које су свршиле гимназију с наградом (413), са златном медаљом 193. са сребрном медаљом (134) или којом другом наградом. Учење је на овим курсевима потуино академскога карактера. Поједине науке предају научиици од гласа, већнном професори или доценти са университета. Успех, који показују ученице, у пуној мери задовољава пријатеље вишег образовања женскиња. То је управо и дало повода, да се ове године приступи отварању женског медицинског факултета. Бпблиотека има 6.262 дела са 14758 томова; основана је 187.8 године. У кабинетима: зоолошком, ботаничком, минералошком и у лабораторијама физичкој и хемијској има све што је за вишу наставу неопходно иотребно. Вредност је свих ових кабинета више од 40.000 рубаља. На издржавање ових курсева добивено је ове године 105.985 рубаља, и то: од Министарства Народ. Просвете 3000 руб., од Петроградске Општине 3000 руб., проценти од капитала Туманова 110, од плате за слушање лекција 66.600 Јруб. и од плате за издржавање у интернату 33.275 рубаља. У]рошено је 84.522, остало је 21.462 руб. — У интернату је било 168 ученица; издржавање сваке за годину дана стало је 250 рубаља. Осем ових у овим су књигама у одељку „Сувремени Летопис" штампани још: извештаји о универзитету Св. Владимира за 1895, о варшавском универзитету за 1895 год. и о школама у кавкаском школском округу за 1895 годину, п некролози познатих научника А. Г. Прикнера, Пестужева-Рјумина и Д. И Георгијевскога. На крају јо „одељак за класичку филологију" у коме је гатампан чланак А. Ј. Молеина „Марцијал о својим песмама." Садржина је ових књига „Журнала М. Нар. Пр." и разноврсна и интересна. Добро би бнло, кад би наставници наших средњих школа имали могућност редовно му пратити садржину. Штета је, што се у нас врло слабо прати руска књижевност, која све то више осваја пажњу од нас много образованијих и богатијих народа. Свет.

Ееуие 1п1егиа(;10иа1е (1е 1' еп8е1§петеп1 риђНее раг 1а 8осШ<$ (1е 1' еиве^иетеи! виреИеиг. Овај часопис занима се поглавито средњешколеким питањима. На њему раде већином истакнути школски радници. Одбор уређивачки састављен је од најугледнијих школских службеника. Са коришћу би га могао читати сваки наставник наших средњих школа. Ово тврђење потврдиће и садржина две његове најновије свеске. а). У свесци за јануар 1897. године, први је чланак: „V оеи^г-е . зсоШге Ае 1а јеипе Нопдгге". У овом интересном чланку износи се, шта је Угарска учииила за народну наставу од 1868. године до иаших дана. Износо ее многи с™ ист и чки подаци, многе шросветни гдасдпк 1897 г.

корисне напомене. Уз сваку врсгу школа спомпње се, колико се на њих и троши. У овој свесци изнесени су подаци за университете и средње гаколе. Ероз цео чланак веје пријатељско расположење према мађарском народу. Други је чланак Јјп соттгззГоп п.е Мозеои родг 1а ргора§;а1лоп с1е 1' шз^гисМоп зирегшеге итд. У њему се износи, како се у Русији образује нарочито удружење, које ће радити на томе, да ироструји што више средњег и випгег образовања у масу народну, нарочито у онај део омладине руске, који је почео а није довршио своје випте образовањс. Мисао корисна а у Русији и изводљива. Писац овог чланка је \\'. Тоидшшпе. Троћи чланак је Б' апсјеппе Ш1уег81(;е (1е Ргоуепсе. Повод овом чланку дало је дело М. Г. ВеИп-а, у коме се излаже иеторијско развиће вишпх завода у Француској. Наградила га је Академија француска. Разумљиво је, да и чланак који реферује о тако видном делу, има велике важности. Наслов му је: Ш81о1ге с1е 1' апсгеппе ХЈшуегзИе (1е Ргоуепсе, ои Ш81о1ге (1е 1а &теи8е СшуегаУ (1' А1х. Ео се интересује тим питањем, наћи ће ту интересних података. Чланак: И' еизе^петеп! (1е 1а МуНш1о§1е с1а881(1ие од Н. с1е 1а УШе с1е М1гтоп1 показује статистички колико се и где изучава грчка митологија. Веома је кратак. Знатан нростор заузима „Наставна хроника" у којој се лепо и прегледно износи шта је рађено у разним заводима просветним, како су решавана поједина школска питања у разним колегијама итд. Ова хроника је веома интересна; она иомаже те се одржава веза између школа француских. Еорисна је јер ујемчава јединство у васколикој наставп. У њојзи јо нарочито интересан претрес просветног буџета, у коме се помињу многи занимљиви подаци. У оишту рубрику: NотеПез е1 пфгтаМопз, увршћују се многе вести о француским универсптстима. Важно је напоменути да се наномињу веома незнатне измене у закону о испиту зрелости. Нарочитим чланом се одређује, да министар именује чланове испитне комисије. На крају се напомињу важнији расписи и акти, који се односе на средњу школу. Свеска се завршује библиографским прогледом недагошких листова земаљских н страних. Њојзи се додају библиографски лрикази неких новијих дела француских. б). Свеска за фебруар је слична својој претходници. У првом чланку претреса се питање о настави медицинске Хемије у Немачкој и Француској. Он може интересовати сваког наставника Хемије. Други чланак износи колико се учи амсричких ђака но француским университетима, У њему се вели, да Американци, иоред успеха које су ностигли у свом народном школовању, опет теже да се користе и европским университетима, те их радо посећују. 1'рећи је чланак нродужење прво! 1 чланка минуле свеске. Интересно се ту износи какво је основно школовањо у Угарској. За нас овај чланак има толико важности, да ћу гледати да га доцније у тпирем изводу донесем. Заборавио сам раније напоменути, да га је писао Ј. Коп1, рго&звеиг аи Со11е§е Ко1ш, 1)ос1еиг (1е 1' Пи)уег8Ие <1е Вис1аре81. 29