Просветни гласник
222
ПРЕГЛЕД ШКОДСКИХ ЛИСТОВА
Нов је чланак: Један париски туриста, кроз Левант у XVI веку. Наслов му казује и садржину. Писао га је Н. Наизег, ргоЈезбеиг а 1' ТЈшуегаИе Ле С1еппоп{. У „Наставној хроници" помиње се Антрополошка школа париска (I. Есо1е Ап1горо1о§1е), њезин иостанак, свечана прослава двадесетогодшпњице јој у прошлој годпни. После кратког прегледа развића помињу се предмети који се уче и ко их предаје. Извештај је кратак, али даје доста јасну слику ове школе. После овога напомиње се како је лијонски униворситет добио 100.000 франака од лијоиског банкара М. Аи§. Гас1оиг-а. Рента од ове суме даваће се четворици ђака, који буду најбоље решавали извесне темате, који се зададу преко године. Велики народ, велики и поклони. За овим долазе напомене о школовању у Немачкој, Грчкој и Турској. Чудновато је, да су ово мало недовољних података, о школама у Турској црпени из извештаја изложбе у Чикагу. Подаци су веома површно узимати. Наши читаоци поуздано боље познају школовање у Турској, но што се износи у поменутој напомени овога журнала. У „КоиуеИез е(; т&гтаиопв" на првом месту помиње се ступање М. Сгаз1;оп-а у Академију. После тога неколике наномене о университету у Бордо-у, и најзад распнси и наредбе министарске. Важне су законске измене којима се тачније одређује, шта се тражи од средњешколског наставника за извесне груне нредмета. Овај се део завртнује расписом о дисциплини у лицејима и колежима. Казна затвора осуђује се као штетна по здравље ученичко, које је и иначе у оиасностп од многа седећива рада. Да би кажњавање било рационалније и са дисцинлинског гледишта, установљен је Дисциилннски Савет 1890. год. Он изриче или одобрава само тоже казне. У овом распису препоручује се управницима завода, да они радом својим и управљањем створе у ђака уверење, да се треба драговољно нокоравати уредбама школским, да сами избегавају све оно што се законом школским забрањујс. Лене мисли, којим бисмо се могли и ми руководити при многим поступцима у нашим школама. И ова се свеска завршује летимичним ирегледом педагошких листова и Библиографијом. Л>.
2еИ:8с1тЛ ?иг (1а§ Ееа18с1ш1ч е8еп издају и уређују Др. .ЈозеФ Колбе, пређ. проФесор бечке политехнике, Адодф Бехтел и Морид Гдезер, проФесори државиих реадака у Г>ечу. Година XXII. 1 свсска, јануар 1897. 1. Расправе ичланци: „Напомене о језиковој настави по Сгошп-овом методу и о његовој примени у школама" — свршетак чланка из прошле године. Веома поучан и интересан чланак за наставнике живих језика. Бисац завршује речима: „Не сумњам ни мало, да методу Оошп-овом предстоји велика будућност, али верујем, да ће се на јавну наставу нод извесним претпоставкама тек онда моћи применити, кад се наставни систем разради у свим појединостима." — Омање вредности чланчић од В. Хорака: „0 неонходности језиковних студија за васпитање младежи" израђеа но 1)-г Оо1ћ-овом чланку ,,Хе21)у1по51 јаг1коуећо уусћоуи па бко1е б(;Је(1т."
Средња школа треба, вели своју радљивост да концентрује на образовање, и то не на једнострано народно, него на опште образовање. — Код чланка „Хемиска настава у роалној гимназији" напомиње редакција часоииса, да је за почетну наставу из Хемије узето сувише градива. 2. Школски гласови : „Извештај са VII новофилолошког збора", држаног у Хамбургу од 25—28 маја прошле године. Важније мисли из овог извештаја ове су: Из разлога што новофилолозима тешко пада да у иностранству нађу добро место за своју јези ковну обуку и што ће држава мучно моћи у скоро да узме иницијативу у том, збор је једногласно усвојио иредлог проф. Кнна из Визбадена: да Друштво организује збирку адреса оних фамилија које примају иностранце , и то тако, да се посредовање не ограничи на узан круг, већ да се даје обавештење свакому, који ће се у оном циљу бавити у иностранству. Кин предлаже, да се ради тога састави комисија чланова из разних крајева Немачке, да она изврши даљу организацију. — Поводом Банерове расправе „о новофилолошкој спреми" донето је неколико ресолуција, од којих нека су споменуте ове: 1. Нормално време за новофилолошке студије треба да траје осам семестара. Од њих се два могу провести у иностранству; желети је пак, да се пре студија у иносгранству веџба у фонетичкој обуци. 2. Одбацује се претходни испит из нестручних предмета (као из немачког, релнгије, историје). 3. На испитима треба да се покаже уз научну и ирактична подобност. Неминовно је иотребна довољна лакоћа у употреби туђега језика у живој речи и у иисму, а желети је и потребно знање из реалних предмета. 4. Уз необично опшпрне захтеве, који се стављају новофилолозима за практично и научно усаврнгавање, желети је, да се на исгшту докаже: а) наставничка спрема за све разреде из францускога или енглескога језика; ћ) спрема за средње разреде у другим струкама, тако на прво место: енглески или латински за романисте, француски или немачки за енглисте; за тнм историја и географија за обадвоје; с) одбацује се до сада тражено као споредно знање за предавање латинскога у нижим разредима. 5). Пробна година може се заменити, иосле испита, најмање једногодшнњим бављењем у иностранству. У том случају мора кандидат да докаже, да је за то време темељннје студовао одређене тачке из језика и културнога жпвота народа у чијој је средиии провео. 3. Преглед књига листова и програма. а) Реценсије ових књига : „Немачка средња школа". Покушај за њен иреображај према наравствоним, духовнпм и социјалнпм потребама нашега доба од А. Оћ1ег1-а (XV, 344 стр. Наппоуег, 1896. цена 4 марке). Ко жели да дозна све што је до сад урађено на модерној националпој једноликој школи нека прочита овај, леио сређени рад најбољега иредставника њена Олорта, јер приказивач ове књиге, ма да противник једнолике средње школе, најтоплије препоручује, како пријатељима тако и непријатељима школске реформе, ову књигу, пуну богата и примамљива градива. — Гимнас. директора Г. Штира „Школске беседе и предавања." Због немачког (пруског) шовинизма референат доказује, да се ова књнга не сме нустити у аустриске школе. — „Философска расправа Волтер н Ж. Ж. Русо"