Просветни гласник

ГЛ.АСОВИ 0 ШКОЛАМА

1. са Сриским и Старословенским језиком и Ли тературом 1. канд. 2. са Немачким језиком и Литературом 1 канд. 3. са Историјом Срба и Земљоиисом 15 канд. 4. са Историјом Опгатом и Литературом 2 кавд. 5. са „ „ и Литературом и Грчким језиком 1 канд. Свега 20 канд. И.) Психологију с Аогимм и Педагогију с Шетодиком као главни, а од споредних нолагало је: 1. са Сриским и старослов. језиком и Литературом 2 канд. 2. са Немачким језиком и Литературом 11 канд. 3. са Историјом Срба и Земљописом 4 канд. 4. са Латинским језиком -и Литературом 1 канд. Свега 18 канд. Ј.) Зоологију с Антроиологијом с обзиром на дијететику и Ботанику с Аватомијом и Физиологијом, нолагало је 43 канд. К.) Хемију (неорганску н органску) са Хемијском технологијом и Минералогију са Геологијом полагало је 33 канд. Л.) Нижу и вишу Математику са Нацртном Геометријом и Гсометријским цртањем, полагало јс 18 канд. Л>.) Нижу и вишу Жатематику са Физиком (а без нацртне Геометрије и Геометр. цртања) полагало је 5 канд. М.) Физику и Механику с Еосмографијом полагало је 8 канд. Н.) Догматично и Морално Богословље, нолагало је 7 канд. Њ.) Историју црквс с Историјом Сриске Цркве и Еанонично Право, полагало 8 канд. 0.) Пастирско и Црквено Богословљс и Омилитику , полагало је 4 канд. Свега је дакле полагало 262 каид. А ноложило је 248 канд. Није дакле положило 14 ка.нд. У овом су броју н онн, који су, доврпшвши иснит недовољним успехом оцењени, а и они, којн нспит нису довршили, него су још у току испита -од полагања одустали. Од целокупног броја кандидата који су испиг иоложили, а њлх је, као што раније видесмо, било 248, положили су испит са оценом: једногласно одличан : 54 канд. већином гласова одличан: 76 „ једноглаено добар : 82 „ већином гласова добар: 36 „ Свега: 248 „ Чланом 5. Закона о ирофесорским испитима одређено је: да је сваки кандидат дужан иред испитним одбором најпре доказати, да се за књижевну потребу добро и лако служи бар једним од ових страних живих језика: француским, немачким или енглеским. У смислу горње одредбе стање је било овако: за Немачки језик пријавнло се: 168 канд. „ Франц. језик пријавило се: 85 „ И Нем. и Франц. полагало: 9 „ Свега: 262 „ Од кандидата цоји су за ово минулих 15 година испит нодозкпли;

умрло их је 15 нису више у наставничкој служби . 12 умно оболели 4 у пензији 4 Нису више наставници свега 35 кандидата. Кад се узме у обзир, да данас у Краљевини Србији има 357 квалификованих наставника, н да су од тога броја 248 положили професорски нспит, онда са овим стањем и бројем можемо бити потпуно задовољии. II. Ј. П.

Српска школа „Доп науке" у (Јолуну. Иозната је ствар, да турска власт не признаје да има Срба у вилајетима битољском и солунском. До 1893 г. она није иризнавала срнску народиост ни у косовском вилајету у пркос многим чињеницама, које су иоказивале, јасно као дан, да у тим крајевима има Срба. Силом прилика принуђени, Турци су морали поиустити, н 1893 године изишла је царска нрада, којом се допушта отварање српских школа у косовском вилајету, ако становници тих сграна испуне захтево турскога закона о јавној настави. Од тога се доба број сриских школа стао нагло множити. За кратко време од три године Срби су успели у косовском вилајоту отворити: две средње школе, гимназију и Вишу Жснску школу у Скопљу, у којима се учи око 200 ученика-ица, и 69 основних гакола по свима скоро казама. У овим се школама учило 2553 ученика-нца, под руководством 86 наставника. Како су ове школе распоређене но казама; колико је коју ученика посећивало; какав је успех био у којој; кад је које године свака отворена; са каквнм су тешкоћама ималп да се боре наши суплеменици док су нх успели отворити о свему се томе могу наћи тачни подаци у чланку „Српске школе у Сконљанској еиархпјн", штамнаном у „Делу" (св. за фебруар т. г. стр. 292 — 318). Пошто турска власт не нризнаје српску народност у солунском и битољском внлајету, то се и сви напори наших суилеменика да дођу до своје школе разбнјају о упорност Турака, који тврде да у тим крајевнма „нема Срба". Узаман је, што им наши суплеменици, тражећи сриску школу и подносећи све жртве да до ње дођу, баш тим најбоље потврђз'ју да су Србн и да се као Срби осећају. Рђаво схваћени политички интереси не донуштају им да ту јасну чињеницу признају. Ова унорност турска узрок је, што у солунском вилајету немају наши сународници ни једне школе, у којој би своју децу учили на матерњем свом језику, него су нринуђени давати их, ако су ради да им, без просвете, не остану слепа код очију, у туђннске заводе, који служе разним иропагандама. Тек 1893 године успели су наши сународници, иосле многогодишњих узалудних нанора и жртава, добити донуст да могу отворити сриску школу на име приватног лица, које је требало нред властнма да буде одговорно за ред у њој. Захваљујући труду нок. Димитрија Поповића отворена је 6. децембра 1892 године српска школа у Солуну. Да би јој се нрикрило срнско обележје, назвата је „Дом науке". Прве годпне унисано је било у три разреда ове школе 44 ученика, а разред су свршили и исните ноложили 33 ученика. Сви су ови ученици били махом из бугарских и грчких цгкола, јер сриске школе