Просветни гласник

228

ГЛЛС01Ш 0 ШЕОЛАМА

Чл. 13. Новн наставни план за девојачке гимназије примениће се одмах на прва три разреда, а у старије разреде увешће се иоступно. Чл. 14. Ниједна ученица не може прећи у старији разред док не положи испит из нижег разреда. Ванредних ученица не може бити. Чл. 15. Прп девојачким гимназијама и петоразредним школама могу се завести нансиони. Чл. 16. Све ће учениде имати једнолико одело. Чл. 17. У девојачким гимназијама и у петоразредним девојачким школама могу предавати и наставвицц и наставнице. За њих се траже исте квалнфикације као и од наставника мушких гимназија. Чл. 18. Сви правилници и иаредбе о управи, издржању и особљу, што су ироиисани за мушке гимназије важиће и за девојачке школо, ако не стоје у опреци с овим законом". Поводом овога нројекта законског развила се у Народном Собрању занимљива дебата. Један народни посланик (Хр. ТодоровЂ) налази да ће се штетити оиштем образовању поделом на вишл и нижи курс. Противан је и подели вишега курса у одсеке. Одриче нотребу да се дели одсек на одељење за прнродне науке и за историске. Пита: колико ће од ученица које сврше школу отићи да уче медецину? колико ће их се посветити изучавању филологије, философије или књижевности ? Виши курс, вели, не треба да има рачвања; женскињу треба дати потпуно хармониско образовање; женама треба васшггање колико духовно толико и морално. Јер ако хоћемо да женскиње оцењује разне књижевнике, разне литерарне правце и критике, ако хоћемо да жена познаје нсторију цивнлизације, онда, с истим правом, и доследно томе може се захтевати да зна теорију еволуције, теорију Дарвинову, нли Спенсерову. Посланик Никола Габровачки вели да се бугарске девојачке гимназије, ио својим програмима разликују од мушких гимназија. Девојке, кад сврше девојачку гимназију, шиље мннистарство са штипендијом за јевропске университете, да уче медецину или педагогију, и тамо их примају у школу, а и сад су им затворена врата Велике Школе у Софијн. Радује се. што се, по поднесеном нројекту закона, допушта и девојкама да могу ступити на Велику ПГколу. — Ж.ена не треба да се спрема само за кујну и за салон; није њена дужност ни у томе само да рађа децу. Жена треба да се припреми за извесну улогу у друштву, да буде радница корисна народу. Она треба да буде искрени другар своме мужу. А да би могла издржати себе и децу у случају невоље, треба да има неког вишег образовања, да је нешто изучила, да може наћи занимања; без тога њена будућност није нимало осигурана. Ако нема независне професије, ако није материјално осигурана, жену — удовицу чека беда н невоља, или ће се одати развратну животу... Налази да је поднесени нројект закона добар и користан и да га треба нримити , само моли Министра да још сад одмах донусти ученицама, које су. свршнле девојачку гимназију, да могу стунити на Вел. Школу. Влгко Неичовт, прима у начелу ноднесени пројекат законски. Министар просвете, К. ВеличковЂ, констатује да се у целој земљи осећа тежња за випшм школовањем женскиња. Да. се одговорн тим жељама, отвореио се

до сада неколпко девојачких гимназија... Овим пројектом законским желео је да девојачко образовање довсде на рационалну оснону, чега до сада није било у бугарекпм девојачким гимназијама. Ирви је смер овом закону вели министар: да даде завршно образовање оним девојкама које не могу или неће да се школују даље иреко извесног броја година; а друго, да се даде могућност онима, које би се хтеле н даље учити, да иродуже школовање.... „У нашим школама није обраћена довољна пажња хуманизму. Ми смо снажни у математици, у физици, у хемији, али смо слаби у оним знањнма, што треба да нам да историја, литература, нсихологнја што може снажно да утиче на морално васнитање наше омладине".... Министар вели даље, да не долазн у ред оних људи, који фанатички траже да се нресади класицизам у Бугарској, али би желео да буде на стоише Бугара који би се могли користити и наслађавати великим производима што су остали из грчке и римске литературе. Свој говор завршио је министар, обраћајући се посланицима: „Верујем да ћете усвојити овај пројекат кад га проучите, а тиме ћете поставити девојачко образовање на праву основу и заслужити захвалност свију којима је мио напредак Бугарске". 2). Правила за уџбенике: Чл. 1. Израда и издавање уџбеника осгавља сс приватној иницијативи. Наставницима — писцима уџбеника забрањује се да сами распродају евоје уџбенике. Чл. 2. Министарство нросвете може расписати конкурс за израду уџбеника за више разреда гимназијске н за стручне школе. Чл. . Ннједан уџбеник не може бити уведен у школу, док га не одобри министарство нросвете. Чл. 4. Сваке године, на месец дана пре почетка школске године, Министарство нросвете објављује који су нови уџбеници одобрени, а који не могу бити употребљени. Чл. б. Уџбенике прегледа Постоанен Учебенг КонитетЂ, на нредлаже Министарству просвете на одобрење, уз рецензије двају комнетентних лица. Ако је уџбеник ноднесен на одобрење у руконису, треба да се наштампа до почетка школСке године, како би могао бити уведен у школу. Штампане књиге, које се нуде за уџбенике, морају бити поднесене на преглед најмање на пет месеци ире ночетка школске године. За нреглед нових уџбеника, били они штампани или у рукопису, плаћа издавач на име награде за рецензију 50—150 дин., нрема одлуци Учебног Комитета. Чл. 6. Сваки уџбеник мора да одговара овпм погодбама: а) да је нанисан јасним и чистим књижевним језиком бугарским; правопис и термонологија морају бити онакви као што је одобрило министарство нросвете; б) да је написан према наставном илану и нрописаним програмима; в) да нема методских махна; г) да је наштампан словима, која иису штетна за очи. У уџбеницима за вшпе разреде средњих школа висина слова треба да је пајмање 1,5 м. м., дебљина основнпх црта њихових да је 0,25 м. м., редови ,да су размакнути један од другога најмање 2,5 м. м. За уџ-