Просветни гласник
гласови 0
ШКОЛАМА
229
бенике нијких разреда средњих школа висина слова треба да је најмање 2 м. м., а према томе да је и дебљина основних црта и размак између редова. А у уџбеницима за основне школе слова треба да су висока најмање 2,25 м. м. (за први разред 3 м. м.), а према тој висини да буде дебљина основних црта и размак између редова. У уџбеницима за ниже разреде средњих школа и за основне школе ширина текста на једној етрани треба да буде између 8 и 9 см., а висина између 14 и 15 см. д.) да је наштампан на хартији белој, јакој, глаткој, да није сјајна, да се слова не провиде; е) да се лродаје што је могућно јевтииије: штампан табак не треба никако да буде скупљи од 7 нара за основне школе и 9 пара за ниже разреде средњих школа. За нижи II виши курс основних школа и за ниже разреде гимназиске уџбеници треба да су укоричени. Цена укориченим уџбеницима може се повећати највише за 25 пара. Чл. 7. Између уџбеника, које министарство одобри за основне школе, употребиће се у школама једнога округа они, које буду одабрали главни учитељи из тога округа на. скупу који се држи под председништвом инсиекторовим; у средњим и у стручним школеиа употребиће се они уџбеници, ксје буде изабрао наставнички савет сваке школе. Разни уџбеници за један исти иредмет у одељењима једпога истога разреда или у разним разредима у једном истом округу не могу се употребити. Чл. 8. Кад се за неки предмет уведе уџбеник, не треба да се мења, најмање две године. Ч.л. 9. Нови уџбеници и нова издања од одобрених уџбеника, којп су намењени за више разреда, увешће се постуино, почевши од најмлађег разреда. Чл. 10. Забрањује се наставницима да купују уџбенике и препродају их ученицима. Чл. 11. Ако се ири ревизији наиђе на. наставника који је увео неодобрен уџбеник, да се казни губитком месечне плате, а у поновљеном случају по чл. 84 завона за Народну Просвету. Чл. 12. Ако се нађе у продавницама уџбеник наштампан на друкчијој хартији и другим словима, такав ће се уџбеник забранити. Чл. 13. Ова ће иравила важити од 1. септембра 1897. год. За уџбенике, који изпђу до тогадана, ова ће нравила важити од 1. септембра 1899. г. Чл. 14. Ако нађе за потребно, министарство просвете може одобрити да се неки уџбеници привремено употребе, док се не израде такви који ће у свему одговарати потреби школској.
Иросветни Савет у Бугарској. — Ова просветна установа уздигнута је веома високо у наших најближих суседа и рођака. Просветни Савет је у њих видан центар око кога се креће васколико школовање; он је истински мотор сваком просветном напретку. У Просветном Савету има 36 чланова. 26 бирају иоједпне колегије учитељске и ирофесорске; 10 се постављају на то место указом Кнежевим по предлогу министра просвете. Председник овог Савета је сам министар. Избор вреди за три године. По истеку тога нгосветни гласник 1897 г.
рока могу бити изабрани онет стари чланови. У августу месецу састаје се цео Просв. Савет и решава сва круннија начелна питања, која се тичу просвете и њезина наиретка. На таквој једној пленарној седници Савет бира стални Просв. Савет (Постолнен учебенг комитетЂ) кога ћемо звати од сада комитетом. Комитет тај има 5 чланова — три бира Просв. Савет, а двојицу министар просвете. Комитет решава она начелна иитања, која дођу на. решавање министарству у току годиие. Тих пет чланова не отправљају више своје наставннчке дужности но стално раде саветске послове. Ако су у служби, имају уз редовну плату додатак од 1800 дин. годишње; ако нису у служби, плата им је 6000 дин. годишње. Са њима се често сиоразумевају и начелницц одељења. Он често саслушава о појединим питањима мишљење људи који су ван Савета. Председник комитета је министар или члан Савета, кога министар одреди. По истеку трогодишњег рока, чланови комитета, враћају се на свој стари положај, ако не буду поново изабрати. Чланови комитета се бирају по струкама. Обично је међу њима по један: математичар, природњак, филолог, иедагог и историк. Они су стални надзорници за средње школе. Министар има ираво да потље једнога од њих у ову илн ону гимназију, те да се увери о иредавању и о напредовању наставе из појединих предмета. И над самим директорима они врше известан надзор. То може бити само од користи. Више надзора, више и успеха. Лепа новина. која пе бп била за одбацивање ни у државама са много старијим школским уређењем. Установа овога Просв. Савета, с погледом на његов трогодишњи избор, веома је корисна, јер је само тако могуће имати непрекидности и сталности у извођењу школских рефорама. У Бугарској се тежи томе, да министар нросвете буде чисто политичка личност, да долази и одлазп са свога места, као и остали његови другови, али са одласком његовим и да се не заврши извођење извесног посла, да се не стаје на средини пута са реформама. ко.је би могао лако напустити његов ггоследник. Да тога не би било ту је Просв. Савет, који продужује свој иосао у извесном правцу, без обзира на то, што се министри мењају. Доскорашња колебљивост иолитичких прилика у Бугарској, коју смо ми п у том иогледу нретекли, диктовала је овај збиља паметан састав Просветног Савета. Таласи политичког колебања, сада не запљускују много и народну просвету: политички потреси су сада од млого слабијег утицаја на школу и школовање у Бугарској, а све то само напретку води. И ако ова новина, још није ирактиком своју ваљаност оправдала, сме се унапред тврдити, да ће дати плодних ресултата. Живећи, неосетно ће се дотеривати тако, да ће у кратком времену иотпуно одговорити својој намени. Министарство просвете у Бугарској биће чисто административна установа, биће мост преко кога. ће лагано струјати у школе сви постицаји напретка, који ће пматн своје непресушно врело у Просв. Савету. У састав овог Савета улазе ; а) Министар просвете као председник; б) 5 редовних професора В. Школе; б) 7 редовних професора или директора гимназијских; 30