Просветни гласник

30*

БЕЛЕШКЕ ИЗ ПАУКЕ

231

3. ПроФесорски Савет крушевачке гимвазије изгнао је Промена имена. — На модбу одбора школе дединоХивојииа ДимитријевиИа уч. V. раз. па свагда из круше- барске, у срезу вдасотиначком, округа пиротског, г. минивачке шмпазије. стар нросвете реше.њем својим од 28. марта ове год. Пбр. Одлуку је одобрио г. министар просвете и црквених 4110. одобрио је, да се досадашња шкода дединобарека од нослова. ; почетка идуће школске године зоне школа грделичка. "->■ ВЈХХЕ-—

ВЕЛЕШКЕ НЗ НЛУКЕ

Добијање течног ваздуха. —? Познато је из раније да се неки гасови, као н. пр. угљена киседина, могу нритиском претворити у течност; ну ваздух који нас окружује, као и гасови који га састављају, гушик и кисеоник, сматрани су до скора као перманентни, т. ј. као да се никако не могу претворити у течно стање. Вечки нроФесор Натерер употребио је у своје време огроман притисак од 2790 атмосФера, да би згуснуо поменуте гасове у течност, али узаман. Андрујс (АпДгелтс) је доцније запазио, да за свако ваздушасто тедо има извесна темнература, иснод које се оно мора расхдадити, ако се хоће преобратити у течност. Ова температура пазвата је »критичном температуром« гаса о коме те реч. Н. пр. критична температура угљене киседнне износи + 31°С. Угљена киседина, кад се охдади испод.31°, може се претворити у течност; изнад 31° нак она се не може добити течна, макар се употребио увећан притисак, макар кодико се смањила њена запремина. За атмосферски ваздух критична је температура веома ниска. тј. — 140°. Ако хоћемо ваздух да нреобратимо у течпост, онда га морамо најпре да расхладимо на поменуту температуру; тек тада се може добити течан ваздух, помоћу притиска од 39 атмос®ера. Ако ли је температура снижена на 191°, онда је довољан обичан Еаздушпи притисак да се произведе течан ваздух. Скоро у исто време, децембра 1877. г., успела су два Физичара, Кајете (СаШе4е4) у Паризу и Пикте (КсШ) у Женеви, носве независно један од другога, да преобрате у течности т. зв. перманентне гасове, међу њима и атмосФерски ваздух. Да би постигли потребне ниске температуре, поменути Физичари прво су згушњавали таке гасове, чију критичну температуру могоше да произведу обичним средствима. Овако добивене течне гасове испаравали су под ниским притиском, и тим су постизади још ниже температуре, на којима су они нретварали у течности друге гасове, са нижом критичном температуром. Овим путем постунно се силазило до потребне температуре од — 140°, на којој се најзад и атмосФерски ваздух претвара у течно стање. Машину на овом начелу, Пикте је нриказао на дањској земаљској издожби у Женеви. У нрвој сирави нроизводи се температура од — 100°, помоћу т. зв. Пиктеове течности, смесе од анхидрита сумнорасте и анхндрита угљене киселине. Друга справа иреобраћа протоксид азотов у течност, чиме се ностиже темиература од — 160°. Трећи апарат на посдетку претвара ваздух у течност. Монаковскн нроФесор Линде недавно је изумео справу, којом се много нростије и брже добија течан ваздух. Ова ,је справа у главном сдожена из једног компресора (згушњавача), којим се сише ваздух и сабија на 175 атмосФера, при чем се исти загреје. Овај загрејани ваздух веома ведиког

напона, пајпре се проводи кроз хладионицу ради хлађења водом; за тим се снроводи у т. зв. апарат са нротивном струјом, који је у главном састављен из две бакарне цеви, дуге 40 метара, од којих шира, са пречником од 25 мм. обухвата ужу цев од 7 мм. пречника. У овој справи ваздух се нагло рашири; усдед тога смањи му се притисак и снизи се његова темнература, према познатом закону: да се при ширењу гасова троши топлота на унутарњи рад, усдед чега се и темнература снизи. Раширени, хладни ваздух, у којега је сад мањи притисак и снижена темнература, понова се ироводи једном цеви у комнресор ; одавде онет у апарат са.противном струјом, у коме се, понављањем описаног поступка, најзад ноститне темнература од — 140°. На овој темнератури ваздух у унутарњој цеви почиње да прелази у течност. Из ове цеви течни ваздух отиче у нарочит суд за хватање, у т. зв. Деваров суд, који је од стакла, са двоструким дуварима, између којнх је безваздушан нростор. Овакав вакум је најбоље средство нротив спољне топлоте. Из Деварова суда течни ваздух се отаче нарочитом славином. У сличним судовима може се чувати течни ваздух и на обичном притиску атмосФерском, само ако му је температура — 190°. Течни ваздух је плавичаст, налик на млеко. Замућеност његова додази због чврсте угљене киседине, која је у њему. Еад се течни ваздух нроцеди кроз обично цедило од хартије, тада остаје на овом чврста угљена киселина у облику снега, а ваздух се оцеди као бистра, плавкаста течност. Жива, преливена течним ваздухом, одмах очврсне услед огромне хладноће у груду надик на олово; иста се може оштрим ножем исећи у комадиће. Етар и адкохол такођер брзо очврсну, кад се прелију течним ваздухом. П ев °Д гуме, кад се потопи у течни ваздух, тако се стврдне да се може чекићем разбити као стакло. »РготеЉеиб«, по коме доносимо ове редове, прориче ведику будућност онисаном пронадасву, нарочнто у индустриском погледу. Из течног ваздуха гушик брже испарава него ли кисеоник, тако да се етајањем све више прикупља кисеоник. Ово се може дасно познати, кад се над течним ваздухом држи дрвце које тиња ; оно ће у брзо да букне у пламен, усдед нагомиланог кисеоника. Према томе сви су изгледи да ће Диндеов апарат играти важну улогу за Фабрично добијање кисеоника, који, као што је познато, има великог значаја у индустрији. П. М. Или 1,.

Ватра и гром. — У неким крајевима сељаци пале ватру, да би отклониди удар грона. При том бирају тако гориво, које даје густ дим. као што је влажно грање, влажно лишће. Као што разлаже Шустер у часонису >С1е1 е1 Тегге*, сељаци у овом погледу не греше и не одају се никаквој празноверици. По Шус.теру, дим и гасови сагоревања ослабљавају