Просветни гласник

232

зел.ешке из науке

отнор ваздуха аа елропођење муњевине. Кад се наедектришу две сржне доптице, тако да се јако одбијају, тада треба у близпни заладити само жижицу, па ће оне одмах спасти. Гасови. који су постали сагоревањеи жижице, одузели су ваздуху својство да буде изодатор едектрине, и лоптице су се на мах испразниле. Из тога следује да свака ватра, која се запали на земљи, сваки дижак, из којега се подижу гасови горења, лагано и поуздано испражњују едектрични напон своје окодине. Хедман је статистички доказао да гром најмање бије у Фабричне димњаке. Онјепоказао на примерима у Шлечвиг-Холштајну да је за исто време гром ударио у 6*3 цркве и 8'5 ветрењача на сваку од 1000 тих високих зграда; међутим је од 1000 Фабричних димњака погођено громом само 0,3. Тако је наука оправдала једно старо, народно веровање, које је за друго сматрано као празноверица ; неко време се држало, да ватра на огњшпту прнвлачи муњу. На против. она умањује јак електрични напон, који је потребан да муњу привуче у неку зграду иди место. П. М. И.

КеворМћесик ВоћегМ; једна нова фосилна врста мајмуна. До сада на острву Мадагаскару бејаху само познати Полумајмуни (Рго81гшае). Али је скоро (види „ШивЈг. 2еНиц^" од новембра т. г., бр. 2786). Енглез РогзуЉ, нриликом својих испитивања по Мадагаскару, нашао интересне остатке (фосиле) од једног изумрлог сисара и то у оним истим адувијалним слојевима, у којима су нађени и остаци чувене птице Аеруогшз тахипив (птица џин). Нађене су од ње кошчице из тарзуса (ножја), а у једном шљаму и добро одржана колосална јаја, чиј садржај је колико 150 кокошињих. Висине је била за два човека а изумрла је тек у почетку историјског времена. Спада у групу ВаШае (боз кобилице или Р1а4уз1;егпае). Интересне остатке од поменутог сисара изнео је чувени геолог АЊ. &аис1гу францусуој Академијц Наука, и по чељусти (по зубима) изводи, да је то био један из реда правих мајмуна (8шиае или Рпта4ев р. или Рћћес1). Ти остаци, показују мајмуна човекове висине. РогеуЉ је дао новопронађеној животињи име Иеворпћест ВоЂеНг. Име рода означава мајмуна с острва, а име врсте посвећено је једном Французу Еоћег4-у, који је енглеског испитивача потпомагао на његовим путовањима по Мадагаскару. М. М. Т.

Једна чудновата риба нз Судана. — Познат је биолошки Факт, да промена годишњих времена има силног утицаја и на биљни и на животињски свет. Но док се код нас осети ведика промена зими, дотле у тропима сличпо бива лети. кад настуие велике врућине. Дивљи магарац, у југоисточној Азији, сели се тада чопорима на север; птице селице се већ вратиле у своју, северну постојбину; гмизавци и водоземци се укоче (умртве) у сасушеним барама и тако преспавају летњи сан. А шта је с рибама?! Докле оне код нас зими праве познате рибље брлоге , дотле у тропима ево шта раде, ако им се водено обиталиште пресуши: Неке рибе (В1рпо1) док има воде, шкргама дишу кисеоник апсорбован у води, а кад се вода сасуши, онда имају место рибљег мехура, једно или два илућа којима дишу кисеоник из ваздуха. Има их још чудноватијих: Вг. биагс! пронашао је једну особиту рибу у пределу Шого (у фрапцуском Судану, 800 км. далеко од морске обале), која десет (10) месеца у години живи на суву. Та риба зове

се С1агшз Ђагега, а припада Фамидији бЉгМае (где долази и наш сом — бПигив $1ашб К) Она живи у барама, које се направе за два месеца кишног доба у тропима, а кад ишчезну, онда се завлачи у рупе; но то бива само дању, а ноћу ипак издази из тих руиа, да тражи храну. Као што се и код обичног сома на горњој вилици виде 4 брчића, тако и код С1. Гуагега, само су они у ове веома развијени и има их 8. Од већ давцо познате африканске рибе Тгозор1его8, која живи у муљу, С1. Багега разликује се тиме, што се за време летње суше не увија и не укочује као она, него само вреле часове иреко дана ироводи у скривеним местима. м. м. т.

0Д УРЕДНЖШТВА Као нов уредник, обележићу, по уобичајеном реду, у кратко правац, у ком ћу уређнвати »Просв. Гласник". Како је намењен васколикој настави у нашој отаџбини, то ће се уредништво старати, да Гласник што више потпомаже напредовање њезино, "бринући се, да што јаче заинтересује и средњешколске наставнике и учитеље основних школа. »Просв. Гласник« ће поћи јединим путем, који ће га одвести тој сврси — биће школски лист. Гласник ће радо отварити своје ступце методици појединих предмета. Чланцима о наставном плану и о програмима појединих предмета у средњим школама, даваће се свагда места, јер су то важна питања за нашу средњешколску наставу. Сарадници „Просветног Гласника« не треба да смећу с ума ни сталан надзор основних школа, јер ће се то питање скорим решаватн. Уреднииттво је уверено, да ће читаоце свагда интересовати питања: о телесном васпитању у опште, о појединим дисциплинским мерама, о казнама и наградама, о односу наставника према ђацима, о ђачким штедионицама, о програму основних школа, о томе, шта треба предузети па да основна школа буде и омиљена и напредна установа народна итд. итд. Обраду ових интересних и важних питања сарадници Гласника не треба да заборављају. Чланци треба да буду написани за што већи број читалаца. Не треба да буду дужи од једног највише два штампана табака. Просветни Гласник неће више примаги »Додагке". Хонорари се плаћају одсеком или од штампаног табака. Надам се да ће сви пријатељи просвете народне потпомоћи »Просветни Гласник® својим радовима, на чему ћу им вазда бити благодаран. 1. априла 1897. год. Београд. Уредник »Иросветног Гласника*, .Љуб. М. Давидовиђ.

Одговорни уредник : Љуб. М. Давидовић.