Просветни гласник

НАУКА П НАСТАВА

253

показује. Кад се тестерише и рендише није исто то, што и цртање и плетење чарапа. Овде се мора сваком посебице показивати п сваком посебице поправљати. У Француској се покушавало да сва деца раде једно исто, по команди, ади се брзо увидела немогућност и морало се од тога одустати. Због тога што не може да се ради по команди, узето је на неким местима, да се у ручном раду отпочиње највише са 12 ученика иа да се после додају ио в или највише 8 нових ученика, и док први напредују све даље, други се иривикавају почетку тако, да на крају године буду сви ученици у радионици из једног разреда. Кад би се са свима почс.10 на једаред, мадо би њих добро свршидо све. Ади, кад се почне са ограниченим бројем па се њему додају нови, сви постепепо достижу сврху коју смо раније истакли. Радп правилног рада, већп број од 40 ученика не сме да буде. На неким местима цео се разред раздели на неколико група, па се удеси — где је то могуће — да имају у разно доба часове из ручног рада. Наставно време. Умни је рад тежи од тедесног, јер се при умном раду нанреже цео осећајни нерванп систем. Троши се дакле све оно, што је у човеку најФиније. С тога је и умном раду давато место у времену, кад је човек најодморнији. За ручни рад узима се свуда по 3—4 часа недељно и то увек носле подне, кад ученици нису пи сувише заморени умно ни сувише одморни. У Аустрији се узима средом и петком ио два часа после подне, јер се у то време у њих не ради после подне. Неопходно је потребно да се два часа без прекида употребе за ручни рад. Ево за што: за објашњење потребно је четврт часа, за спрему и дељење материјала четврт часа, и онда једва остаје један и по час чистога рада. А л а т к е. У Француској сваки ученик добија свој сто (тезгу) и збирку алатака. Кад се може да набави то је најбоље. Али како је алат веома скуп, то је у Аустрпји овако набављен: за 6 ученика набављена су 3 стола — тезге, за 12 ученика 8 итд. Ако су пак 8 столова са два зупца онда ће бати довољно да на њима раде 20 ученика. Ова штедња мора да се чини, јер за 6 ученика (без стола и стругарског банка) алат стаје 110—120 динара, за 12, 220 а цена стодовима варира између 40—50 динара. У картонажи пак адат стаје мање и њега ваља за сваког ученика набавити, јер му цена износи до 5 динара од ученика.

Материјал. Тражпти од деце да сама доносе материјал иди новац за њ'. веома је иепрактично, једно што не уме ученик сам да одабере потребан материјал, а друго што је веома незгодно да деца доносе новац, јер сви родитељи немају увек новаца. За то је најбоље да шкода набавља све и за све ученике. Нарочито ваља обратити пажњу да је материјад добар. Од доброг матерпјала зависи и добар рад. За то и нећемо унотребљавати стару грађу, пећ увек нову. Но, ако у једном месту има више од ове иди оне грађе, увек ће се та узимати, да се што је могуће више предмета изради. Наставни локал. У Шведској су обично поред шкода сазидане засебне радионице. Но, како је немогуће имати уз саму шкоду и засебну радионицу, то износим захтеве каква треба да буде радионица. 1. Радионица ће у првом реду бити у једном дворишту са учионицама, ади удаљена од њих, да се дуном при раду не би узнемиравали оии, који раде у учионицама. 2. Обдиком радионица треба да је правоугаоник. 3. Да за сваког ученика има места за рад најмање 2,75 □ м. површине. 4. Најмања висина да је у радионици 3,5 м. 5. Да буде колико се моасе светлија, јер без довољно светлости нема тачиости у раду. Због тога прозори треба да износе 20—30% од целокупне површине патоса. Ирозори да су високи 2—2,5 м. а широки 1 — 1,5 м. И з л о ж б е. У Аустрнји су противни изложбама дечијих радова, наводећи да ти радови нису резудтати нашег васпитања, већ само васпитање, којесене даје изложити. Но ово пије за строгу осуду, јер су изложбе ипак огледадо ученичког успеха. И по раду се човек познаје колико је васпитан, — а за нас су ове изложбе неопходно потребне. Овакве изложбе имају на грађанство велики утицај. Ако се иредмети ученички упореде, онда ће овака издожба бити добар пострекач за оне ученике, којп треба боље да пазе при раду, јер упоређењем дођу до потпуног појимања о ваљаности свога рада. Дете је склоно, као и ми одрасди, да мисли да му је рад, ако ие најбољи а оно бар врло добар. Упоређењем се исиравља ова погрешка у суђењу.