Просветни гласник

252

НАУКА П

НАСТАВА

Ради правичнијег оцењивања владања треба наставник да води белешке о врлинама и манама ученика. При том ваља имати на уму, да вештији ученици крију своје погрешке и страсти; а слободнији ученици свуда се истичу и раде отворено. С тога при побуни, или при нереду пре би се могло по нешто опростити оним ученицима, који су отворени и искрени, и који се иокају, него онима, који су њих подстакли на неред, па се после извлаче од одговорности. Праштање је потребно нарочито онде, где има личних сукоба и увреда; а освета због таквих личних ствари не би одговарала достојанству васпитачеву. — Послушност и учтивост могу бити и иривидне, и тада се слабо цене. Не заслужују најбоље оцене из владања ни они ученици, који протествују, што су и други ученици, који малко изостају иза њих, добили добре оцене, као и они; јер то није пријатељство , није другарство, које треба да влада међу њима. Најпосле, сумњив је характер и у оних ученика, који су незахвални према својим васиитачима , које они треба да сматрају као своје добротворе, ако су се ма у ком погледу користили њиховим васпитачким радом; ну такви случајеви незахвалности ретко се дешавају. Најтеже је оценити владање , јер овде се морају добро провидети и правилно оценити побуде и характер појединих васпитаника. Успех из наука може се лакше оценити, јер ту се пази на истинитост и правилност, потпуност и логичност исказаних мисли. А успех из вештина може се најлакше оценити, јер ту Цма и производа, који се могу видети, чути, опипати.*)

*) Види мој чланак „Педаготко искуство" у «Извештају о Београдској Учитељској Школи" за 1888 — 89. школску годину. Београд, 189 0.

РУЧНИ РАД У МУШКОЈ 0СН0ВН0Ј ШКОЛИ од Јов. С. Јовановића УЧИТЕЉД И УПРАВИТЕЉА УЧИТ. КУРСД ЗА РУЧПИ РАД. (ИАСТАВАК) 0 обучавању ученика. „Учптељ је душа у школп". Ова ее пзрека најбоље потврђује у овом предмету. Свп се данас баве педагогијом, почев од надпичара до проФесора универзитета, алп је ипак главна чињеница учитељ. Ако је учитељу у школи све на свом месту, а тако исто и ако није познаће се, да је душа школи. Мајстор може бити добар само у својој радионици, али никако и у школи, јер ипје подесан за тај посао. Оно што може мајстор, може и учитељ, али што може учитељ никад не може мајстор. С тога је педагошки ручни рад противан увађању иајстора у школу, већ је за њега учитељ. У Француској покушаше с мајсторима, спремајући их за предаваче, али их брзо одбацише. Учитељ треба да аредаје ручни рад као и оетале аредмете, јер ако га други предаје нећемо имати онакве користи, какве очекујемо од ручног рада. И с материјалног гледишга треба учитељ сам да предаје ручни рад, јер би у нротивном држава морала да ствара читав ред нарочитпх наставника за ручни рад. Ручни рад је најзгоднији за иојединачну обуку, јер је рад за индивидуално образовање изврстан. Али, ако желимо да негујемо и социјалне врлине при овом раду, онда је п овде боље ако настављамо у маси, јер ћемо и васпитне сврхе постићи. Ако је један ученик спорији у раду, гледајућн на друга бржег и вреднијег, услед самољубља, убрзаће рад, те да постигне онолико колико и други. Али овде је ипак немогуће онако настављање у маси, као код других наставних предмета; јер је овде потребно одиста више индивндуалног обучавања, јер сви ученици не могу да раде подједнаком брзином. Поред овога, често не могу да раде у једној радионици сви ученици из једног разреда. Колико би огромна сала морала бити за 60 ученика из једног разреда! II колико ли би се у њој морало метнути столова? И би ли могли сви ученици радити у тако огромној радионици ? Но, ложда ће неко приметити: на како раде ученице женски ручни рад ? То је друкчији рад. Ту може учитељ лакше но овде да надгледа, поправља и свима да