Просветни гласник

258

наука ix

настава

ром, пошто величину обедежиш црталом. Пробај да 1И стоје равно сва 4 краја. (В. сл. М. 13). За 10 к. треба 1 шишетара ( 1 / 2 цола дебљ.; шир. 9 ц.). М. 14. Обрамка за вешање хаљина. Чамовина. Исеци потребну парчад за све ученике. Изравнај површину као код м. 12. с обе стране, а тако и нвице. Нацртај и исецн репастом тестером. Иокажи како се при кривинама заокреће лист, да би се могло исећи. Турпијај ситном турпијом, али пази да иде водоравно. Углачај стакластом артијом. (Види сл. М. 14). За 10 к. треба 0,5 метра чамове даске ( 1 / г цоли дуж. ширине 9 доли). М. 15. Нож за артију. Врста дрва: јавор, крушковина, трешња, вишња,, ораховина. Исећи и удесити нацрт као код м. 12. Опсећи репастом тестером (ЗсћтееНеа^е). Опсећи оштре стране од средпне леђа ка ивицама с једне и с друге стране. Ивице и део нож где треба, по моделу, стружи најнре крупном па ситном турпијом. Исгрљај влакачем (ИећкНпде), очисти стакластом артијом. (В. сл. М. 15). Треба за 10 комада 1 даска 1,80 дужине 0,40 см. ширине. М. 16. Острушка за наИве. Врста дрва: буква, крушка, јавор, орах. Удесити комад као код М. 12. Нацртај и опсеци репастом тестером. Косе стране изрендиши, док на врху не буде ивица под врло оштрим углом. Турпијај. Чисти влакачем, а за тим стакластом артијом. (В. сл. М. 16). Треба за 10 к. 2 м. дуж. ширине 25 см. М. 17. Штиааљка. Дрво: буково, брезово, кленово. Удесити све као код м. 12. Провртн рупу централном бургијом (Сеп1гитђоћгег). Исеци урез до руне тестером. Остало исеци ножем резачем. Турпијај, нревлачи, глачај. (В. сл. М. 17). Треба даска дужнне и ширине 24 см. за 10 к. М. 18. Љпир. Дрво: крушково, јаворово, орахово, трешњево. Изравњај дуплим великим рендетом пошто си већ радио грубим рендетом п рендетом за глачање, и то најпре пљоснату страну, па онда пвицу као што је иоказано. Означи ивицу и одмери правоугаоником — угломером. Пробај да се једнако поклапају означене бразде. После уравњења ивице, рендинш и другу страну. Премери, па и другу пвицу уради. Спусти ивицу великим рендетом за половину лењирове дебљине. Изрежи краће стране двогубим рендетом. Изврти рупу централном бургијом. Широке стране очисти влакачем. Глачај стакластом артијом, али пази да не покварпш ивице. (Види сл. М. 18). Треба за 10 к. даска дужине 1 м. ширине 30 см. Најбоље орахова.

М. 19. Ђсџба за дубљепе ■— иолуцилиндер, нигиа. Буково дрво. Удесп као код м. 12. Нацртати н изравњати. Показатп употребу великог дубача длета — Но1е18еп. Ударати дрвенпм маљем. Истурпијај полукружном крупном а. за тпм ситнном турннјом (ВазћшНеНе). Глачај (В. сл. М. 19). За 10 к. треба летва дужине 3,20 м. дебљине 6—4 см. М. 20. Кухињска даека. Тополовнна, чамовина. Псећи дужину н шпрпиу колико треба. Изрендиши површине и удеси пвпце (као код м. 12). Нацртај и округлу страну исеци репастом тестером. Проврти руну централном бургијом. Пононо рендипш дуплим великпм репдетом. Очисти н углачај ивице. Треба 2 даске деб. 2 цола ширине 9. (Види сл. М. 20). М. 21. Кашика. Вуква, јововина, бреза, клен. Удесити као м. 19. Иренесн цртеж. Опсеци ренастом тестером. Турпијај псечене шшце, које оцртавају кашику. Одреди врат и псецп низину нрема нацрту б. Дуби али никад до ивица Дубљење суедњпм дубачем. Препоручује се фино дубљење, јер се туриија не да употребити. Осецп доњи део и ириступи исецању резачем и турпијању. Глачај. Дубљина 1,5 см. Заоштри врат и држак, туриијај н глачај целу кашнку. (В. сл. 21). Треба за 10 к. летва 5 см. — 7 см. дебљнне, дужине 3 метра. (Наставпће се)

ЗНАЧАЈ ИСТОРИЈЕ ЗА САМ00БРА30ВАЊЕ — Н. Карјејев. с гуског од Свет. Ст. Симнћа. (свршвтдк) Историјско образовање може нас једино васпитати, да иравилно оцењујемо и појаве у животу. Као што се од онога, који друге хоће да лечи, тражи да зна склоп човекова тела и разне болести, којима оно може подлећи и да испита пажљиво човека, којега хоће да лечи; као што је од онога, који се подухватио да васпитава дете, иотребно захтевати, да зна у опште детињу природу, да се разуме у педагошким методама који помажу васпитању и да је, сем тога, нроучио дете, које је његову старању новерено — тако исто и од онога који хоће да утиче на друштво, да се промени у једном или другом нравцу, треба тражити да зна, шта је то друштво у опште, и како се у њему врше нромене, и да зна, уз то, и средину у којој и за коју хоће да ради. Сувремени је појам о друштву појам историјски, еволуциони, у извесном