Просветни гласник

42*

РАДЊА 1'ЛАКИОГА ПРОСВЕТНОГА САВЕТА

321

II Прочитано је писмо г. Министра просвете и црквених посдова, од 5. овог месеца, ПБр. 5570, којим је спроведена Савету на оцену молба г. В. Валожића, овд. књижара, који је молио, да се основним школама препоруче као наставно средство за рачунање у I и II разреду 18 таблица на картону. Савет је одлучио: да се умоле г.г. СретенМ. Аџић, проФесор Учитељске Школе, и Јован Максимовић, учитељ из Београда, да изволе ове таблице прегледати и Савету реФеровати о томе, могу ли се оне препоручити основним школама као наставно средство за рачунање у I и II разреду. III Прочитано је писмо г. Министра просвете и црквених послова од 2. овога месеца, ПБр. 5558, којим је спроведена Савету на оцену молба г. Мих. М. Станојевића, учитељаиз Београда, који је молио за одобрење, да се може поклањати ученицима и ученицама основних школа о испиту његов превод приповетке „Изгубљено дете". Савет је одлучио: да се умоли г. Јован Миодраговић, проФесор Учитељске Школе, да изволи дело „Изгубљено дете" прегледати и Савету реФеровати о томе, може ли се оно употребити за поклањање ученицима и ученпцама основних школа. IV Прочитано је писмо г. Министра просвете и црквених послова од 5 овога месеца, ПБр. 5670, којим је спроведена Савету на оцену молба г. Жив. 0. Дачића, предавача врањске гимназије, који је молио да се ученицима средњих школа препоручи као удесна лектира његов лист за омладину средњих школа „Збирка". Савет је одлучио : да се умоли г. Андра Гавриловић, проФесор III. београдске гимназије, да изволи лист „Збирку" прегледати и Савету казати своје мишљење о томе, може ли се она препоручити као лектира ученицима средњих школа. V Прочитани су реФерати г.г. Луке Зиме, Мите Живковића и Спире Калика, проФесора, о ,Датинској Читанци за У разред гимназија" од г. Вл. Малине, наставника I београд. гимназије, који ју је понудио за уџбеник у V разреду гимназије. РеФерат г. Л.. Зиме гласи: *) *) РеФерат г. Живковићев и г. Каликов, штампаће се у јулској свесци, пошто су и они ведиви, па би у овој свеспи било сувише реверата. уредништво.

Главном Просветном Савету По одлуци главнога просветнога Савета од 6. јануара 1896 год. бр. 2. дрегледао сам рукопис „Датинека читанка, I. део за V. разред гимназија" од г. Владимира Малине, учитеља језика у I. београдској гимназији. "Част ми је суд мој о тој читанци главном просветном Савету поднети. Еад се каква нова школска књига за увођење у школу предлаже, онда се очекује, да ће бити она боља од старије књиге те струке. Да видимо, хоће ли се моћи то рећи за читанку господина В. Малине, која је намеаена почетницима у латинском језику. 1. Што се тиче обиља уџбеног материјала, то налазимо у Лекићевој читанци, која је досада у Србији као школски уџбеник служила, 60 бројева за аревођење с латинског језика на српски, и 60 бројева за превођење са српског језика на латински. Тај материјал уз учење граматике довољан је и у карловачкој и новосадској гимназији за једну годину, где се вшпе времена у школи на изучавање тога језика троши него у Србији. А у читанци госп. Малине има за превођење са српског на латински језик 58 бројева, дакле скоро исто толико као што у Лекићевој читанци; али за превођење са латинског језика на српски има у г. Малине 153 броја, дакле за 93 броја више него у Лекићевој читанци. Тај материјал и уз то госп. Малине латинска граматика I. део, која износи преко 16 штампаних табака у великом формату, то је више него довољно и за две школске године (особито у Србији, где је мање времена него другде за латински језик одмерено); а сав тај материјал из читанке и већи део нз граматике намењен је почетницима за једну годину! — Али, рећи ће се мозкда, не морају ученици сав тај материјал учити. Истина, што бити не може, оно ваљда и не мора бити; али чему онда у школској књизи почетницима намењеној онај вишак? До душе, ако је која кљига опширна, то само по себи није мана. Само у школској књпзи особито у оној, која је намењена почехницпма, вије потребно оно, чега ученици не могу савладати ; ту дакле онај вишак само чини, да је књига скупља; а зна се, да су ђацп већином сиромаси. 2. У Лекићевој читанци има уз прпмере вокабулар, у којем ученик налази непознате речи, а уз то има још речник, у којем може наћи сваку реч, која се не би нашла у вокабулару на сваком месту, где је ученику иотребна. И у чнтанци госп. Малине има вокабулар, а место речника има двоструки тс1ех, један латинских, други српских речи. У том индексу упућује се ученик доданим бројевима, да у вокабулару тражи речи, које су му непознате. Разлика између Лекићева речника и Малинина индекса стоји у том, да ученик у речнику одмах налази реч, која му треба, а у индексу налази тек број, кад кад и по два и три броја, под којима мора на различним местима вокабулара тражити дотичну реч. А кад је нашао у вокабулару дотични број, онда тек мора реч, која му треба, међу целом поворком речи тражити. Ако ишта на свету може ученику учење латинског језика (на који се и онако са многих страна виче) до краја огадити, то ће му га тај начин учења огадити, кад непознате речи тодико дуго тражити мора. Не смем госп. Малину кривити, да је' тај непрактичан метод