Просветни гласник

322

РАДЊА ГЛАВНОГА

он пзумео, он га Је нашао другде; а ко га је изумео, мора да му је јако стало до тога, да ученпке без нужде код учења кнњп. Макар какви педагози тај метод хвалили, ја га одлучно осуђујем зато, што држим, да треба по могућству ученицима време штедитп и посао им олакшавати, јер су ц онако учењем код куће доста оитерећени, по што воћи део дана у гаколи седећи проведоше ; а к томе из свога искуства као ђак н из четрдесетогодишњег искуства као учитељ знам, како је неугодно и досадно ученнку код превођења с једног језика на други много тражење речи. 3. У Лекићевој читанци налази ученик на свакој страни испод нримера свакојаке ноте, које му олакшавају превођење и објашњавају непознате му ствари, Таквих нота у читанци госп. Малине нема. Налазе се до душе у самом тексту његових примера по гдекоје ноте, али оне ннсу нп из далека довољне, да ученик буде кадар самоетално преводити. Особито много ту има синтактичкпх тешкоћа, за које ученик већином не налази никаквог објашњења. А у Лекића све су такве ствари у кратко и јасно у нотама назначене. 4. Цримери у читанци за то су, да се у њима впде употребљена правила или облици који се у граматици уче; а у читанци г. Малине налазе се почесто примери, у којима то не бива, те су такви примери излишни. Иза броја 9. наводе се „изреке и пословпце" као примери за глаголе 3. конјугације. Ту п. пример гласи: УевИ^а 1еггеп1. Глагол (•-еггео иде у 2. конјугацију, примеру томе дакле ту ннје месго. Тако у броју XXVII. где је наставак речи мугаког рода 3. деклинацпје, у 2. примеру нема ниједне такве речи; онај нример гласи: Вош У1п е(; т расе е1; т 1>е11о стШлз 8а1и^1 <1е<1Ш зип1. Тако се иод вокалске основе на -1 наводе пза броја XXX. пословице, од којих 1. и 3. не спадају на то место, јер у њима нема вокалских основа на -1; оне гласе: 1. АгШсет соттепДа! орик. 3. Хе 8и1ог зирга сгер1<1ат. Међу примерпма за II. (о) деклинацију следуЈу иосле броја 3. пословице, међу којима 3. гласи: А^иПа поп сар1а8 тивсаз. Ту нема ниједне речи пз 2. деклинације, тај пример дакле не иде овамо. Број 7. тиче се имена II. деклинације на -ег: у примеру 10. 11. 16. нема речи на -ег. У броју XXVII. примери 1.2.3. не спадају на то место. Број 40. тиче се упитне заменице; у последњем нримеру: „Какав господар, такав слуга" нема упитне заменице, дакле том примеру ту нема места. У броју 41. који се тиче нсодређених заменица, у примеру 1. 7. 17. нема таквих заменица итд. 5. Госп. писац накитио је своју читанку многим баснама п причама, које су но себи лепе, али на том месту већпном излигане, јер се у њима облици, због којпх се оне ту наводе, одвзћ ретко налазе, те тако тн комади велико место запремају, и кад би се преводили, била би дангуба, јер се из њих не учи оно, гато код те прилике треба. Тако у броју XXXI од 10 врста тамо реч јиуешв двапут стоји остало не иде овамо. Над бројем XXXIV, има натппс „вокалске основе на -и." У том броју треба да се налази дгиа и зиз у различннм облицима, а налази се само ^гиез (пот. р1иг.) двапут, а зиз ни једанпут, него место тога тиб, која овамо не спада, три пута. Број ГД'I. има наслов „живот сељачкп" и тиче се речи V. деклинације. У целом том броју од 28 врста нема ни-

једне друге речп V. деклинације, него само гев чечери пута, премда се та реч већ у броју ГД Г . девех пута у различним облицима налази. дакле је тај дугачак број ту са свим излишан. Број ГХХХУП, с насловом „ветровн п стране света" тиче се релативне заменице. У том броју од 13 врста има шест реченица ; само у 3. реченици налази се релатив рш (иот. вшјј . тавс.) четири пута, а у осталпм реченицама нп један пут. Сав тај број дакле је излишан, јер је ту релатив само у једном облику. Број ХС. с насловом „најбољи зачини" тиче се упитне заменице, има 1 1 / г врста, у којима се та заменица само један пут налази. Број ХСГУ. с насловом „јелен и јеленче" тичесенеодређене заменице, у 6 1 / 2 врсте налази се само два пута таква заменица: ргппо '/иочие сапит 1а1гаШ пига дишЈат VI 111 1'идат адог. Број ХСУ. тиче се опет неодређене заменице, у 6 врста долази иИиз два пута. Број СУШ. с насловом „коњ и магарац" тпче се облика сложених с партиципом пасивног перфекта; цео тај број од 6 врста само је ту због речи „с1е!аИ§а1ив". Истпх облика тиче се број СХ. с насловом „уе811§1а 1еггеп1;"; тај број од 12 врста само је ту због речи: „с1еуога1а евбеи!". Број СХ1У. „три бика" тиче се глагола 2. конјугације, у пет врста има само један глагол 2. конјугапдје: „Нтећап!". Број СХУПГ „вођа пред битком", у 16 врста налазе се само 4 глагола, који овамо иду. Број СХ1Х „јастреб и голубови" има у 7 врста један глагол, који овамо спада. Исто тако у броју СХХП. само један облик има, због којег се цео тај број наводи. У броју СХХУ1. ко.ји се тиче глагола 3. коијугације такођер има само један глагол 3. конјугације у 8 врста. У броју СХХУП. „Феничани", који се тиче имперфекта 3. конјугације налазе се у 16 врста само 3 имперфекта 3. конјугације итд. 6. Не вреде бага много ни оне скуиине примера, где цела поворка реченица нод једним ошитим насловом стоји а без органског савеза. У такве скупине натрнане су п онаке реченице, у којима нема речи с оним облицима, због којих се они нримери наводе, јога чегаће ту бива, да се једна иста реч у различним облицима кроз целу поворку реченица понавља, место да у свакој реченици долазе различни облици разнпх речи. Јер исту реч може наставнпк ученике за неколико тренутака проиитатн кроз све њене облике, а нревођење целе онакве поворке реченица које су ту само због једне речи, може по читав час заузети, а за то време чују учеиици тек облике једне те исте речи. Тако у броју XXVI, који има наслов „Ратник" налазимо у 20 врста 20 реченица. Ту се 5. 10. 13. 16. 20. реченица не тиче оног нравила, због којега се тај број наводп, а цео тај број, како се то чини, само је за то ту, да се реч тИез види у различним облицима: јер се она у тим примерима 15 пута налази. Тако у броју VIII с насловом „Лађар", који се тиче именица мушког рода на -а, у 11 реченица реч памка долази 10 пута, осим тога један пут гпсо1а, а два пута ргга^а. Ис.то тако у броју IX. с насловом „Ратар" који се тиче истих именица, долази адггсо1а у 6 реченица 9 пута, а рое1а један пут. Тако у броју X влада реч оИит , премда тај број још стоји под натписом: „прпродни род именица I. (а) деклинације, којега се не тиче реч оИит. У броју XVII. шири се